Tain - čuveni vojnički hleb kao amajlija - ponovo na našim trpezama

Čuveni hleb tain koji je hranio srpsku vojsku od 1912. do 1918. godine, ponovo se može naći na srpskoj trpezi zahvaljujući veštim rukama Dragane Krbovac iz udruženja žena „Putokaz“.

„Zavičajno je ime pod kojim sam pokrenula i oživela srpski vojnički hleb. Ovo je zavetni hleb s obzirom da je majka Alekse Zdravkovića ispekla hleb koji mu je poslala pred odlazak u Balkanski rat. Aleksa je bio iz Pirota i njegov hleb čuva se i dalje u muzeju Ponišavlje. On ga je poneo kroz sve ratove, vratio ga kući. Porodica je taj hleb predala muzeju", objašnjava Dragana Krbovac.

Tain je turska reč koja u prevodu znači sledovanje za jednog vojnika.

Koliko je bio važan svedoči i vojnička uniforma toga doba koja je obavezno podrazumevala torbicu za hleb.

„Hleb se pravi od ražanog brašna, teži je malo više. Ja koristim isključivo vodenično raženo brašno i speltu. Pravim ga ručno i pečem ga u furuni. Da bi hleb bio takav kakav jeste, da bi imao dušu, on mora da se peče u prirodnoj atmosferi", ističe Dragana.

Tain se mesi dan ranije. Više puta ručno se obrađuje, a potom peče u dobro zagrejanom sudu, pod poklopcem.

Specifičnog je ukusa i mirisa. Uvek je mešen sa malo svete vode. Može da stoji do nedelju dana na sobnoj temperaturi ili u frižideru

Tain je vojnike podsećao na dom, porodicu, furunu, na njive, voćnjake, čast, imanje i predanje.

Jeo se u malim zalogajima, a u najvećim oskudicama topio u ustima da bi se preživelo.

U ratovima tain je bio i amajlija - čuvar sreće.