Zašto je lenja pita lenja, a tako ukusna – napravite je po receptu starom više od pola veka

Većina nas i dalje traga za savršenim receptom za testo, a ovaj recept star više od pola veka dolazi iz kuvara čije su strane upile ponešto od sastojaka i koji se zbog vremena iz kojeg potiče, već raspada.

Kolač je najukusniji sa kiselim jabukama, ali ako vaše nisu, dodajte sok od jednog limuna.

Za ovaj brzi, ukusni i provereni recept, od ideje do posluženog na stolu, neće vam trebati više od 60 minuta, pa je pogodan za svaku priliku.

Sastojci za kore:

– 500 grama brašna

– 250 grama margarina

– 250 grama šećera

– 2 jajeta

– 1/2 kesice praška za pecivo

– 1/2 limuna, malo soli

Sastojci za fil

– 1 kilogram nakiselih ili kiselih jabuka

– jedna kašika mlevenog cimeta

– nekoliko kašika mlevenog keksa

Postupak:

1. Prvo pripremiti fil. Jabuke izrendati, a onda dobro iscediti sok iz njih. Sipati u dublji tiganj i prodinstati nekoliko minuta. Kada se smesa prohladi, dodajte cimet i mleveni keks.  (Keks će upiti višak soka iz jabuka). Po želji možete dodati mlevene ili krupno iseckane orahe, bademe, suvo grožđe...

2. Zatim pripremiti testo. U posudu za mešenje stavite margarin, šećer, jaja, sok od limuna i sve mikserom dobro umutiti. Na kraju umešati brašno u koje ste dodali prašak za pecivo, pa zamesiti testo rukom i podeliti na dva dela. Polovinu rastanjiti direktno na dnu pleha, okvirno 30x40 centimetara i to će biti donja kora.

3. Preko donje kore sipati sav fil i izravnati ga. Poklopiti drugom korom, koju ste rastanjili oklagijom na veličinu pleha i preneli. Peći oko 10 minuta na 200 stepeni Celzujusa, a onda još 10 minuta na 180 stepeni. Kada gornja kora porumeni, izvaditi iz rerne. Ostaviti da se pita ohladi. Seći na kocke, posuti šećerom u prahu izmešanim sa vanilinim šećerom.

Iako se na pravi pogled čini komplikovanim i da zahteva mnogo vremena, recept je zapravo veoma jednostavan, pa ćete pitu spremnu za rernu imati za svega četrdesetak minuta.

Lenja domaćica ili lenjo testo 

Zahvaljujući tome što se za ovu pitu kore ne razvlače, i najlenja domaćica mogla je za kratko vreme da pripremi ukusnu poslasticu za neplanirane goste i svoje ukućane. Pa otuda, mnogi i veruju da je baš jedna takva ovu pitu i osmislila.

Pojedini autori recepata koje možete naći na internetu, ali i u nekim pisanim kuvarima, smatraju da naziv potiče iz osobine testa da sporo narasta prilikom pečenja.

Tako je ova poslastica, umesto da dobije ime ravno svojoj lepoti, nepravedno nazvana lenjom i zauvek osuđena da bude prepoznatljiva po osobini koja asocira na manu. 

Uostalom, zbog čega se lenja pita baš tako zove, nije ni važno. Jedino je važno da je ukusna, mirišljava i da se topi u ustima.

Prijatno!