Kroz Beograd je prošlo toliko različitih tramvaja i autobusa, da retko koji grad može sa njim da se meri

Na liniji Kalemegdan – Slavija 1892. godine Beogradom je prošao prvi tramvaj na konjsku vuču. A samo dve godine kasnije dobili smo i električni tramvaj koji je saobraćao do Topčidera.

„Oni su imali drvene klupe unutra koje su bile postavljene horizontalno i vertikalno. Mogli su da prime između 35 i 40 putnika. A prosečna brzina mu je bila od pet do sedam kilometara na čas. I zanimljivo je da nisu postojale unapred određene stanice nego su tramvaji stajali po želji putnika“, objašnjava viši kustos Muzeja grada Beograda, Angelina Banković.

Sa registarskim brojem jedan, 3. aprila 1903. godine iz Beča je, vozom, stigao i prvi automobil. Njegova maksimalna brzina bila je tek 15 kilometara na sat.

„Boško Radulović, sin veletrgovca je bio u Beču. Tamo je video vozila koja su se koristila i naručio 'Maserdov' tip B, za 15.000 kruna. To je češka fabrika koja je kasnija postala 'Tatra'“, navodi Jovan Božinović, muzejski savetnik u Muzeju nauke i tehnike.

Šezdesetih godina u Beograd stiže 160 autobusa – čuvene marke „lejland“. Danas je ostao samo jedan primerak i čuva se, kao muzejski eksponat, u garaži GSP-a.

„S obzirom na to da su bili namenjeni za afričko tržište, nisu imali sistem za grejanje kako vozačevog, tako i vetrobranskog stakla, tako ni putničkog prostora. Ubrzo je urađena modifikacija tog sistema da bi vozila mogla normalno da saobraćaju“, kaže Slobodan Mišanović, projekt menadžer u GSP-u.

Sedamdesetih su Beograđani bili ponosni na Jovana Bulja, koji je na osoben način regulisao saobraćaj u centru grada. Danas nam saobraćajci nisu toliko zanimljivi, važno je samo da nema gužve.

Najduža linija beogradskog prevoza je autobus 583. Njegova trasa iznosi čak 73 kilometra. Saobraća od centra grada do lazarevačkog sela Trbušnica i pripada osmoj zoni. A najkraća je linija trolejbusa 22L.