Pirotski ćilim-ne leti, ali obilazi svet oslikan na markama

Pirotski ćilim, jedan od naših najpoznatijih tradicionalnih proizvoda, odnedavno se našao i na poštanskoj marki. Povodom obeležavanja stotinu godina od osnivanja Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, kao jedan od simbola, na prigodnim markama, prikazan je i pirotski ćilim.

Nije leteći, ali već više od jednog veka obilazi ceo svet. Njegovoj jedinstvenoj lepoti sada mogu da se dive i filatelisti širom planete. Na markama Pošte Srbije, po izboru kustosa Muzeja Ponišavlja, nalaze se najpoznatije šare Pirotskog ćilima - đulovi, gugutće na direci, rašićeva, bombe, kuveri.

"Interesantno je da su na bordurama svih ovih ćilima kornjače, naša najpoznatija šara, koja se nalazi i na grbu Pirota i koja simbolizuje dugovečnost, a u nekim kulturama i mudrost", rekao je Nenad Jovanović kustos muzeja Ponišavlje.

Zbog toga su, u Zavodu za intelektualnu svojinu, pored ostalih motiva, u vek postojanja ove institucije, utkali i Pirotski ćilim.

"Pirotski ćilim je deo folklorne tradicije, deo je kulturne baštine i predstavlja deo nacionalnog identiteta Republike Srbije. Pirotski ćilim jedan je od zaštićenih oznaka porekla po kojoj se naš narod i naša država prepoznaje u svetu", istakla je Biljana Jovičić, načelnica u Zavodu za intelektualnu svojinu.

"Mi smo veoma ponosni na našu tradiciju i veoma smo ponosni na to što smo zajedno sa Zavodom za intelektualnu svojinu 2003. godine zaštitili oznaku geografskog porekla Pirotskog ćilima. Nadamo se da će uskoro, uz podrušku države, Pirotski ćilim biti na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska, kao svetsko kulturno blago", rekao je Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.

Pirotski ćilim je odavno deo primenjene umetnosti, ali stručnjaci smatraju da je za njegovu budućnost mnogo značajnija organizovana proizvodnja.

"Pre svega nema tkalja. To je ono na čemu treba raditi. Da se zaista ćilim sačuva od zaborava. Ćilim kao proizvod, a ne ćilim kao suvenir", istakla je Radmila Vlatković, istoričarka umetnosti.

Od kada je Pirotski ćilim prvi put prikazan na Svetskoj izložbi u Parizu 1892. godine, njegova originalna lepota i tehnika izrade, kvalitet, bogatstvo šara i boja, ne prestaju da fasciniraju ljude širom planete. Zato očuvanje tradicije tkanja mora biti prioritet.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.