Srčano navijamo za naše sportiste, ali srce nekad to ne može da izdrži

Navijanje je jedna vrlo intenzivna emocionalna reakcija, ali reakcije organizma nisu iste kod svih ljudi. Ima ljudi koji ove stvari doživljavaju skoro kao pitanje života ili smrti, navodi prof. dr Dragan Simić, kardiolog Ugrentnog centra KC Srbije.

„Studije kažu da jedan standard važi za pacijente koji su kod kuće, i ispred TV-a posmatraju prenos uživo, što je neka blaža varijanta. A mnogo teža i ozbiljnija varijanta je kada ste u areni, na terenu“, napominje profesor.

Uprvao se na fudbalskoj utakmici odigranoj u subotu uveče između Barselone i Kadiza dogodilo da je jedan od navijača doživeo srčani udar. Meč je prekinut, a golman je dotrčao sa defibliratorom i bacio ga na tribine kako bi ukazali prvu pomoć navijaču.

„Naravno, već sam odlazak na meč povećava napetost, a onda se dešava da u tom stresu i emotivnom pražnjenju se povećano luče ti kateholamini i adrenalin koji na neki način deluju na naše srce, ubrzavaju rad srca, samim tim dovode do varijacija krvnog pritiska koji može ozbiljno da skoči. Ubrzano dišemo, tako da praktično, to je niz promena koje dovode naš organizam u vrlo specifičnu situaciju, dolazi do suženja pojedinih koronarnih arterija, a kao posledica svega toga može doći do disbalansa u potrebama dopremanja kiseonika i do nastanka tog, takozvanog, anginoznog bola“, objašnjava profesor Simić.

Veliki broj navijača su mladi ljudi i oni ove varijacije lako podnose i to ne ostavlja nikakavu trajnu posledicu. Međutim, veliki deo populacije ne zna da li ima neke kardiovaskularne probleme i oni su posebno ugroženi. Treću grupu čine oni koji imaju verifikovan problem i već su kardiološki pacijenti.

Bolje pogledajte snimak utakmice

„Za takve ljude koji imaju snažne reakcije, ja kažem da im je bolje da ne gledaju. Vratite posle kad vidite rezultat, pa pogledajte snimak meča. Veliki broj njih dobija anginozni bol i moraju da uzmu nitroglicerin, i to je jedna vrlo neprijatna stvar. Određeni broj ljudi ima jako visok pritisak koji posle ne mogu tako lako da spuste. Tako da za jako osetljive pacijente koji dramatično preživljavaju sportsko navijanje, apsolutna je preporuka da ne učestvuju u tome i da ne gledaju to“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Međutim, teško je ljudima zabraniti da prate sportske događaje, pa se zato ide na neku vrstu mentalne pripreme koja podrazumeva razgovor sa pacijentom, savet da se uzima redovna terapija, da tokom meča se ne puši i ne konzumira alkohol, što kardiološki pacijenti i inače ne bi trebalo da rade.

„Slane grickalice mladom čoveku pomažu smanjenje nervoze, ali one su pune natrijumhlorida i dodatno podiže pritisak. Tako da grickalice, alkohol, puno cigareta još više pogoršavaju situaciju", dodaje kardiolog.

Postoji studija koja je rađena u Kanadi sa grupom zdravih navijača od kojih je jedna grupa pratila hokejaške utakmice u kući, a druga na tribinama. Ispitanici koji su gledali meč od kuće imali su 75 odsto skok srčane frenkfence prosečno. Znači, ako je neko imao prosečno 64 otkucaja srca u minuti, on je svoje srce doveo na 110, 114 otkucaja, što je ekvivalent značajnom fizičkom opterećenju. Sve to je prosečno trajalo skoro 40 minuta što je jako dugo, napominje profesor.

Žene su opuštenije i ležernije, ali i ne pridaju toliku važnost sportu. Sportisti, pošto je to njihov život, uče da se nose sa stresom poraza i pobede još od početka karijere.

Međutim, postoji i pozitivna strana navijanja, jer odlazak na utakmice predstavlja jedan vid emotivnog pražnjenja, zaključuje profesor dr Dragan Simić.