Glaukom, tihog ubicu vida, ne možemo pobediti, ali može biti zaustavljen

Propadanje očnog živca dovodi do sužavanja vidnog polja, zbog čega pacijent na kraju vidi kao kroz cev, takozvani, tunelskom vidu. Glaukom je bolest koju karakteriše progresivno oštećenje nervnih vlakana mrežnjače i očnog nerva, zaduženih za prenos svetlosnih signala do centara u mozgu gde se formira slika predmeta koje posmatramo.

„Glaukom je progresivna optička neuropatija, tako se definiše u medicini. Odgovor na pitanje zašto nastaje nije jednostavan i ne može se dati sažeto i za kratko vreme. Ali ono što je činjenica je da glaukom ne možemo izlečiti. Njega možemo samo zauzdati, odnosno, određenim terapijskim procedurama koje su nam danas dostupne, možemo usporiti napredovanje, da, kako mi volimo da kažemo, za života čovek ne oslepi. A on je svakako tihi ubica vida“, naglašava dr Marjanović.

Presudna rana dijagnoza

Pojava glaukoma može, ali ne mora biti praćena povišenim očnim pritiskom, ali ono što svi moraju da znaju je da oftalmološki pregled predstavlja jedini način da se utvrdi da li pacijent ima problem sa očnim živcem.

Kod glaukoma pacijenti primete da je došlo do oštećenja vida tek u odmaklom stadijumu bolesti, kad već postoje značajne promene na mrežnjači, odnosno na samom optičkom nervu.

„Neke dijagnostičke metode koje su sve savremenije omogućavaju nam da pronađemo problem pre nego što dođe do propadanja. Pre svega, glaukom je bolest starije populacije i trebalo bi da sve osobe preko 45. godine života ili 50. godine, trebalo bi da odu na oftalmološki pregled, posebno oni koji imaju neku vrstu porodičnog opterećenja, odnosno da postoji genetska predispozicija“, dodaje oftalmolog.

Sekundarni glaukom

Osim primarnog glaukoma, postoji i sekundarni glaukom koji se javlja kao posledica neke druge bolesti i ogroman je spektar uzročnika koji mogu da dovedu do njegove pojave.

„Mi u oftalmologiji kažemo da praktično sve može da se završi sekundarnim glaukomom. Svaka bolest sa kojom se srećemo može završiti glaukomom. I zaista spektar sekundarnog glaukoma je ogroman“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Terapija glaukoma

Danas postoji jako moćna medikamentozna terapija, jer je medicina u poslednjih dvadesetak godina puno napredovala na tom planu. Postoji i laserska terapija, koja je takođe puno napredovala, a postoji i hirurška terapija, od klasične hirurgije glaukoma, do raznih minijaturnih implantata, valvula, stentova i tako dalje, navodi dr Marjanović.

„Mi smatramo za uspeh ako postignemo ciljni pritisak, a to znači da više nema progresije bolesti, odnosno da je zaustavljena ili minimalne progresije“, ističe doktor.

Dešava se da pacijenti imaju povišen očni pritisak, tj. okularnu hipertenziju, ali bez promena na očnom živcu. To je nešto što oftalmolozi pomno prate jer se lako konvertuje u glaukom.

Zato je jako važno u kojoj fazi se otkrije glaukom, bitna je terapija i redovne posete i redovne kontrole oftalmologa.

Očni pritisak nije jedina pretnja pojavi glaukoma

Međutim, glaukom se javlja i kada nema okularne hipertenzije, već zbog kompromitovane cirkulacije. Do pre tridesetak godina se za ovu vrstu glaukoma skoro da nije znalo, niti je na to obraćana pažnja, dok se danas zna da se on javlja u sklopu nekih drugih vaskularnih problema.

Pregled kod oftalmologa ne može i ne sme biti samo pregled za određivanje dioptrije, naglašava dr Ivan Marjanović. U svetu su čak optometristi odvojeni od oftalmologa koji se bave lečenjem očiju.

Zato svaki pregled kod očnog lekara mora podrazumevati pregled očnog dna i merenje pritiska. Odlazak na pregled bi trebalo da bude uobičajena praksa, kao poseta stomatologu, po pravilu na šest meseci ili jednom godišnje, naglašava na kraju gostovanja doc. dr Ivan Marjanović.