Međunarodno istraživanje ranog otkrivanja raka dojke analizom gena i hormonske slike

Svaka žena starija od 50 godina u Velikoj Britaniji upućuje se na mamografiju svake tri godine. No, međunarodno istraživanje u kojem učestvuju i Univerziteti u Kembridžu, Lidsu i Mančesteru fokusira se na gene, uzete iz pljuvačke, hormonsku sliku, gustinu tkiva dojke i porodičnu istoriju bolesti pacijentkinja kako bi ubrzalo dijagnostiku, a lečenje prilagodilo svakom pojedinačnom slučaju.

„Uzbudljivo je biti uključen u nešto toliko napredno kao što je proučavanje gena i faktora rizika, koji su u njima zabeleženi“, navodi Džil Elford, učesnica u kliničkom ispitivanju.

Studijom, u kojoj učestvuje šest evropskih zemalja, treba da bude obuhvaćeno čak 85.000 žena. Svaki uzorak testira se u istoj laboratoriji u Parizu pod identičnim uslovima. Stručnjaci posebno prate genetske mutacije, koje kod osoba bez istorije kancera u porodici, rizik od oboljenja povećavaju čak za trećinu, a sa tom istorijom, podižu na 58 procenata.

„Veliko je olakšanje naći se u sistemu gde će se testovi vršiti svake godine umesto svake tri godine. To mi olakšava odluke o delu života, koji mogu da kontrolišem od toga kakav stil života treba da vodim, koliko treba da vežbam i koliko aktivna treba da budem“, kaže Ajlin Hjuz, učesnica u kliničkom ispitivanju.

Mnoge žene strahuju od procene rizika

Lekari ističu da nisu sve žene jednako voljne da saznaju kakve genetske predispozicije nose.

„Istraživanje se svodi na to koliki je broj žena voljan da se podvrgne proceni rizika, ustupi svoj genetski materijal i kako se one osećaju kada dobiju rezultat“, napominje profesor Fiona Gilbert, Fakultet za kliničku medicinu Univerziteta u Kembridžu.

Ipak, mnoge žene jedva čekaju da im neko ponudi specijalistički pregled ili analizu, jer se na njih mesecima čeka čak i u slučaju da primetite simptome koji ukazuju na rak. Poređenja radi, pre pandemije se na specijalistu u takvim slučajevima čekalo najduže dve nedelje.

„Da sam tokom pandemije mogla barem telefonom da se redovno konsultujem sa specijalizovanom medicinskom sestrom ili lekarom specijalistom, bila bih manje uznemirena, jer bih imala bolji uvid u to koliko je kancer agresivan“, ističe Širli Kokrejn, pacijentkinja izlečena od raka dojke.

Od ove vrste kancera godišnje u svetu premine čak stotinu hiljada žena. Lekari se nadaju da će uz novu bržu i ranu dijagnostiku taj broj biti znatno smanjen.