Društvene mreže ne podstiču narcisoidnost, samo je čine vidljivijom

Narcisoidnost je grandiozna slika o sebi i sopstvenoj veličini. Opčinjenost sobom nosi i neodoljivu potrebu da drugi ljudi odaju priznanje našoj posebnosti.

Ovaj poremećaj ličnosti svoje korene ima u najranijem detinjstvu, a manifestuje se tokom odrastanja. Primarni oblik narcizma javlja se već u prvoj godini života, kada je dete fokusirano na svoj odnos sa majkom.

„Sa drugom i trećom godinom života dete poželi da istražuje svet i ima potrebu da se i malo udaljava od mame i svaki put želi da se vrati mami i da ga mama sačeka otvorena sa puno ljubavi i razumevanja i kada ono nije bilo tu. Neke mame iz raznih razloga – ili iz nezrelosti ili osujećenost ili nezadovoljstvo, nisu spremne da vrate dete nazad i onda dete investira ljubav i energiju ka mami, a vrati se kao od ogledala i ono je samoinvestira u sebe, na taj način bustujući sopstveni ego. Tada se javlja taj sekundarni egocentrizam koji tu osobu posle prati do kraja života“,  objašnjava psihološkinja Ana Mirković.

Narcisoidne osobe su krhkog bazičnog samopouzdanja, te kada dožive povredu samostvorene grandiozne slike o sebi javlja se agresija. Ovakvo ponašanje prerasta u narciosidni poremećaj ličnosti.

„Takve osobe imaju predimenzioniranu sliku o sebi i veruju da drugi ljudi postoje samo da bi zadovoljile njihove potrebe, da bi aplaudirali njihovim uspesima i da bi pokazali koliko su oni veliki. Manipulativni su, emocionalno su hladni, imaju nedostatak empatije, generalno instrumentalizuju ljude oko sebe i nije uopšte lako raditi sa narcisima zato što se ni u jednom trenutku ne pitaju šta s njima nije u redu, već osuđuju ceo svet oko sebe i svoje okruženje ukoliko ne dobiju onu količinu aplauza koju misle da zaslužuju“, dodaje psihološkinja.

Zgodno mesto za prepoznavanje narcističkih crta ličnosti danas su društvene mreže. Ukoliko nema dovoljno interakcije, lajkova, komentara, narcisi se osećaju povređeno.

„Ja sam u nekom trenutku verovala da društvene mreže pospešuju narcisoidnost, a zapravo kada sam pogledala statistike, sada mi je jasno da društvene mreže zapravo samo pokazuju ko ima narcisoidni poremećaj. Jedna do šest od sto osoba ima narcisoidni poremećaj ličnosti i društvene mreže su ih učinile vidljivijim, smatra Mirkovićeva.

Nijedno biće ne može da živi bez prisustva i bez interakcije sa drugim ljudima. Mi smo društvena bića od pre rođenja do kraja života i ukoliko okolina ne raguje na narcisoidnost, ona se pojačava, dodaje psihološkinja Ana Mirković.

Ljubav prema sebi, odnosno zdrav narcizam, neophodan je u razvoju i omogućava nam da izgradimo samopoštovanje. S druge strane, nit između zdravog i patološkog narcizma izuzetno je tanka, a kada se pređe granica, rešenje je psihoterapija.