Ako ste tokom pandemije nabacili koji kilogram viška, ne pokušavajte naglo da oslabite

Da li smo se i koliko ugojili tokom pandemije, još nema zvaničnih i preciznih podataka za celu populaciju, ali ono što su primetili stručnjaci koji se bave gojaznošću, kako navodi dr Snežana Polovina, direktorka Poliklinike Kliničkog centra Srbije, jeste da su se pacijenti koji se redovno javljaju u Centar za gojaznost uglavnom ugojili tokom pandemije.

„Dakle, sve naučene modele ponašanja koje smo im mi objašnjavali tokom lečenja, oni su prekršili tokom pandemije. Ugojili su se negde za 10 do 15 odsto, što je mnogo. Kada savetujemo nekoga ko želi da smanji svoju telesnu masu, mi kažemo da treba da izgubi 10 odsto za šest meseci, a neki su se za tri-četiri meseca ugojili za 10 odsto. Dakle, to je veliko, naglo nagomilavanje masnog tkiva“, naglašava dr Polovina.

Kako se sada osloboditi viška kilograma

Za smanjenje telesne mase pred odlazak na odmor je kasno jer je naš organizam jako dobro izbalansiran, i čim se naruši balans, dolazi ili do funkcionalnog poremećaja ili bolesti, pa tako i u slučaju gojaznosti, napominje doktorka.

„Kada narušimo našu energetsku ravnotežu i ugojimo se, ogranizam se negde podesi i ustali na toj većoj telesnoj masi. Ako za kratko vreme smanjimo taj rezervoar masnog tkiva, organizam će se pobuniti i nateraće nas da jedemo opet da bismo napravili energetsku zalihu. Zato to ne treba da radimo naglo“, opominje dr Polovina.

Ono što naš međumozak gde se nalazi centar za energetsku regulaciju ne prepoznaje, to su oscilacije u telesnoj masi od oko dva kilograma. Toliko možemo da izgubimo za kratko vreme, a da organizam to ne registruje kao deficit. Znači, insistira se na postepenosti.

Pre svega, prvo treba da smanjimo energetski unos i da se odreknemo visokokalorijskih namirnica – namirnica sa velikom količinom koncentrovanih šećera i namirnica koje su masne i nose veliki energetski potencijal.

Umesto toga, koristiti namirnice koje sadrže više vlakana i više vode, a to je, u stvari, povrće koje nam se sada nudi u izobilju. To je i voće koje ipak mora da se jede u nekim ograničenim količinama s obzirom na to da sadrži šećer.

Koju hranu ne bismo smeli da kombinujemo

Doktorka Polovina napominje da pravog naučnog dokaza o nemogućnosti kombinovanja namirnica nema, ali da svako od nas može sam da oseti koja kombinacija namirnica mu stvara otežano varenje, nadimanje i gasove u crevima.

„Nikako ne bi trebalo piti alkohol odmah posle jela jer on će usporiti varenje, ali i metabolizam. Takođe, i kombinacija ugljenih hidrata i proteina, u stvari mesa i hleba, stvara osećaj sitosti, ali se mnogo teže vari. Zato uvek kombinovati proteine sa vlaknastim povrćem ili eventualno sa nekim žitaricama koje su lako svarljive“, dodaje sagovornica Ivane Božović.

Postoji li način da ubrzamo metabolizam

Ne postoji hrana koja ubrzava naš metabolizam, ali ono što se zna je da pojedini začini, pre svega ljuti i pikantni, ubrzavaju varenje, ali ne i metabolizam. To su na primer, biber i kurkuma.

„To su začini koji će da olakšaju varenje i ta svarena hrana će za kraće vreme da dođe do ćelija i ćelije će to brže da metabolišu“, objašnjava dr Polovina.

Najveći problem je upravo to kada se hrana dugo zadržava u želucu, kada se sporo vari i kada ono što dospe u creva više nije hranljivo, već je više enegetski bogato.

Kako da zavaramo glad

Vrlo je važno da umemo tačno da prepoznamo osećaj gladi i osećaj žeđi, jer se vrlo često signal za žeđ prepoznaje kao signal gladi.

Zato je unos vode jedan od ključnih momenata kako možemo da smanjimo i razblažimo želudačnu kiselinu koja se skupila između dva obroka i koja nam izaziva osećaj gladi, a s druge strane, kontakt vode sa zidovima želuca dovodi do rastezanja i stvara osećaj sitosti.

„Mnogi će se iznenaditi koliko vode bi trebalo da popiju u toku dana, a koliko oni piju. Naravno, mogu da se piju čajevi, može da se popije limunada, ali nikako slatki gazirani napici, jer to je ogroman energetski unos koji stvara osećaj sitosti, ali to su, ono što mi zovemo, prazne kalorije. Kalorije koje ako ne potrošimo kroz fizičku aktivnost, čemu kao nacija nismo naročito skloni, to se sve deponuje u masti“, napominje gošća Nazdravlja.

Tako naši mišići s vremenom budu popunjeni masnim tkivom i zamenjeni masnim tkivom, a najveći potrošači naše energije su poprečno-prugasti, odnosno skeletni mišići i ako njih nema dovoljno, mi nemamo dovoljan energetski rashod i tako nastavljamo da gomilamo mast.

Veza između kovida 19 i gojaznosti

Ono što su pokazale opsežne studije koje su rađene u svetu je da postoji tesna veza između gojaznosti i kovid infekcije, kao i između gojaznosti i svih drugih virusnih infekcija.

Naime, gojaznost stvara osnovu za ulazak veće količine koronavirusa u organizam zato što masne ćelije imaju veći broj A-Ce-2 receptora za koje se virus vezuje. Što je više tih ćelija, što su one veće, na njima ima više receptora i veća količina virusa će ući.

„Studije su pokazale da upravo zbog toga veći procenat osoba koje su gojazne oboli od kovida i ima veću opasnost da se razvije teža klinička slika bolesti. Veći broj njih dospeva u bolnicu i zahteva respiratornu potporu i veći je mortalitet“, naglašava dr Snežana Polovina.

Pored toga, mnogi od gojaznih pacijenata koji su preležali kovid infekciju kasnije imaju različite tromboembolijske komplikacije i uopšte su gojazne osobe bile sklonije produženom kovidu u odnosu na normalno uhranjene.

Vakcinacija, kao jedini način da se zaštitimo od koronavirusa, baš zato se naročito preporučuje gojaznim osobama, koje često imaju i druge prateće, pridružene bolesti.

„Moram da naglasim i da gojazne osobe imaju nešto slabiji imunološki odgovor na vakcinaciju i dešava se da i kao vakcinisani obole od kovida, ali makar neće imati strašan tok bolesti ili smrtni ishod“, naglašava na kraju gostovanja dr Snežana Polovina, direktorka Poliklinike Kliničkog centra Srbije.