Usmrte oko 18 miliona stanovnika u svetu - kardiovaskularne bolesti

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, profesor dr Arsenije Ristić sa Klinike za kardiologiju, Kliničkog centra Srbije, istakao je da je Kovid pandemija skrenula pažnju na znatno veću pandemiju koja postoji, a to je pandemija od kardiovaskularnih bolesti, od koje u svetu umre oko 18 miliona stanovnika.

"Kovid je pogoršao stanje kardiovaskularnih bolesnika time što je posle kovida povećao srčanu slabost. Neki pacijenti u vreme kovida 19 dožive plućnu emboliju. Postoji rizik i za zdrave osobe, kao i kod onih koji su imali infarkt, bubrežnu slabost, pa su i posledice Kovida 19 teže", rekao je prof. dr Arsenije Ristić.

Jedna od analiza koja se sve češće pominje je analiza "Di Dimer", na šta ona ukazuje?

„Dimer je veoma koristan marker koji se dugo godina koristi u kardiologiji, koristi se da bi se isključila plućna embolija , kao jedna od najvažnijih urgentnih stanja u medicini. Simptom je bol u grudima, iznenadno gušenje, iskašljavanje krvi, gubljenje svesti nastali zbog toga što su se krvni ugrušci dislocirali. Vrednosti ove metode ukazuju na problem, pa postoje efikasni lekovi", istakao je profesor Ristić.

Koji su simtomi zbog kojih se ovih dana javljaju pacijenti?

„Sa kolegama sa VMA i Dedinja preuzeli smo sva urgentna stanja, a njih je oko 30 odsto više. Pacijenti se na žalost i kasno jave, a rizik je mnogo veći, ako se ne javite na vreme", rekao je prof. dr Arsenije Ristić.

Da li možemo da pomognemo sebi i sve to sprečimo?

„Prevencija je značajna i postoji čitav niz lekova, kod bolesnika sa dijabetesom i kardiovaskularnim oboljenjima, dospupni su lekovi koji smanjuju potrebu da naši bolesnici budu hospitalizovani", napominje profesor.

Dodaje da je pandemija dijabetesa jako važna i da oko 700 000 ljudi ima dijabetes, ali na žalost i ne zna da ga ima, a to je nešto što je preventivnoj medicini veoma značajno da se na vreme otkrije i blagovremeno leči.

„Ono što se radikalno promenilo u lečenju dijabetesa je da se u prvom koraku procenjuje kardiovaskularni rizik, jer je preventiva kardiovaskularnih komplikacija nešto najvažnije.

Koliko nedostatak pozitivnih emocija može da naruši zdravlje našeg srca?

„Težina kardiovaskularnih stanja je za stepen viša, zbog psihičkog opterećenja, loša dostupnost redovnim kontrolama, strah, sve to doprinosi kardiovaskularnim obolenjima, a tu treba uključiti i psihijatre, da bi smo pomogli našim pacijentima", zaključio je prof. dr Arsenije Ristić sa Klinike za kardiologiju,Kliničkog centra Srbije.