Kolumbijske vlasti konačno našle rešenje za kokainske nilske konje

Umnožavanje populacije takozvanih „kokainskih nilskih konja“ započelo je još 1993. godine pošto je ubijen Pablo Eskobar i zaposednuta njegovo luksuzno imanje, hacijenda „Napulj”, oko 250 kilometara severozapadno od glavnog grada Bogote.

Životinje koje su tamo pronađene prevezene su u zoološke vrtove širom zemlje, ali ne i nilski konji, jedan mužjak i tri ženke. Vlasti su ih ostavile na posedu pošto je njihov transport bio previše komplikovan, verovatno pretpostavljajući da će životinje uginuti.
Međutim, umesto toga, oni su se namnožili i njihov broj se više nego udvostručio od 2012. godine.

Odluka o neutralizovanju reproduktivnog potencijala krda nilskih konja doneta je pošto je u naučnoj studiji urađenoj početkom godine zaključeno da su životinje postale opasnost i prava tempirana bomba, jer su se tako uspešno razmnožili da su se iz prvobitnog doma proširili duž celog toka glavnih plovnih puteva u zemlji, rekom Magdalenom, prenosi Gardijan.

Studija, objavljena u časopisu Biological Conservation, preporučivala je da se stado uništi. Ali mnogi su predlagali sterilizaciju, pre svega zabrinuti zbog tako ekstremnog narušavanja prava životinja, kao i otpora među većinom stanovništva koje se protivilo toj meri.

Enrike Zerda Ordonez, biolog sa Nacionalnog univerziteta u Kolumbiji, naveo je u izjavi za Si-En-En početkom godine da je hemijska kastracija jedini način da se reši ovaj problem, ali i priznao da sterilizacija nilskih konja uopšte nije lak zadatak.

Prema poslednjim izveštajima, prethodne nedelje kolumbijske vlasti su uspela da sterilišu 24 nilska konja, koristeći hemikalije koje ih čine neplodnim.

Da li će novi pokušaj smanjenja krda biti uspešan za sada nije poznato, ali nilski konji su se izuzetno dobro prilagodili svom novom južnoameričkom domu i čak ugrozili domaće vrste.

Naučnici koji proučavaju uticaj nilskih konja na okolinu veruju da će lokalni ekosistem pretrpeti štete na više načina: od proterivanja autohtonih vrsta kojima preti izumiranje, poput morske krave, do promene hemijskog sastava plovnih puteva, što bi moglo da ugrozi i ribarstvo, a na kraju i ljude. U časopisu takođe izražavaju zabrinutost zbog prenošenja bolesti sa nilskih konja na ljude.

Nilski konji uopšte nisu miroljubive životinje i često se nalaze na listi životinja koje su prouzrokovale najveći broj smrtnih slučajeva. Godišnje u Africi strada najmanje 500 ljudi od napada nilskih konja.