Београд домаћин јубиларног 5. издања конференције „AI for Life: Biotech Future Forum"

Пето издање и досадашњи резултати

Ђукић је подсетила да је прва конференција одржана 2019. године, када је основан и Центар за четврту индустријску револуцију. „Од тог првог издања, наш циљ и основа јесте да направимо темељ за сарадњу три сектора друштва, а то су, наравно, наука, индустрија и држава."

До сада је, како је навела, на конференцији учествовало преко 5.000 учесника, са преко 300 говорника и модератора из приближно 40 држава.

За јубиларно издање организатори су припремили и новине – поред вештачке интелигенције и биотехнологије, теме укључују и нанотехнологију и биоекономију, а фокус је на томе како се научна истраживања доводе до комерцијализације производа, лекова и терапија.

Најављена је и „имерсив" соба од 360 степени у којој ће посетиоци моћи да погледају едукативне видео садржаје – један о успешности биотехнологије, а други о 20 година дигитализације Србије.

Нобеловац и водећи светски стручњаци међу говорницима

Међу учесницима је и Грег Семенза, добитник Нобелове награде за медицину или физиологију 2019. године за откриће начина на који се ћелије прилагођавају доступности кисеоника. „Заиста нам је велика част што поново ове године имамо нобеловца који ће говорити, који је један од наших пет 'keynote' говорника", истакла је Ђукић.

Поред њега, најављени су и Моли Стивенс са Оксфорд универзитета, Андреа Калифано са Колумбија универзитета и БиоХуба из Њујорка, као и Маријета Хеминез из Мерк глобал хелт кера. Ђукић је нагласила да је циљ да се представе и домаћи научници, попут Драгомира Миловановића са Берлинског универзитета и Михајла Бијелића.

Говорећи о улози Србије у међународној мрежи, Ђукић је оценила да је главна поента да се „глас Србије чује у свету" и да млади истраживачи добију прилику да се повежу са колегама из иностранства. Подсетила је да је Центар део Светског економског форума – један од преко 20 центара, трећи настали у Европи и једини на простору Западног Балкана – што отвара могућности за сарадњу са државама попут Француске, Индије и Украјине.

Вештачка интелигенција, етика и сарадња науке и индустрије

Једна од централних тема биће примена вештачке интелигенције у развоју медицине и науке. Ђукић је објаснила да бржа анализа и обрада великих скупова података помажу научницима да боље разумеју биолошке и генетичке процесе, а посетиоци ће о томе моћи да чују више на панелу "AI Application in Life Sciences".

На питање која област има највећи потенцијал, Ђукић није издвојила ниједну појединачно: „Срж се налази заправо у повезивању свих тих области заједно." Терапије нове генерације доносе нове приступе лечењу болести које до сада нису имале довољно ефикасне терапије, нанотехнологија помаже бољој дијагностици, а вештачка интелигенција омогућава бржу обраду података.

Најавила је и пројекат "Innoteera Gen", финансиран од стране Европске уније, у којем је Центар партнер са институцијама из Србије и Хрватске, а који је посвећен генетици, персонализованој медицини и болестима штитне жлезде. Пројекат ће бити представљен на посебном штанду, а другог дана конференције биће организована и затворена радионица са представницима индустрије.

Ђукић је нагласила да конференција на сваком панелу окупља представнике индустрије и науке, како би се теме сагледале из различитих углова.

„Научник може да пронађе нове партнере за своје пројекте или за писање неких нових пројеката, док индустрија може да прикаже своја решења, да добије нове контакте", напомиње гошћа емисије Јутро је, додајући да млади могу да пронађу менторство и чују нешто о чему су раније само читали у радовима. Посебан панел биће посвећен високим фондовима и саветима инвеститора за српске стартапе.

На конференцији ће бити и штанд посвећен COST акцијама, а акција Центра носи назив "Inflamomics" и бави се истраживањем "inflamaginga" – упалних процеса који се дешавају у организму током старења и који касније могу довести до кардиоваскуларних и других болести. Посетиоци ће моћи да постану чланови акције.

Упитана о равнотежи између развоја технологија и заштите података, етике и безбедности, Ђукић је рекла да је реч о „једном вечитом филозофском питању", али да се мора водити рачуна о ризицима, посебно код медицинских и генетичких података.

„Морамо знати ко има приступ тим подацима, како се користе, на који начин их штитимо. Морамо, дакле, да имамо добре институције, добру регулаторну основу", каже Ђукићева и додаје да се Центар бави јавним политикама за примену нових технологија. „Поштовање правила, међународних стандарда, етике – без легитимности нема ништа."

Као највећи успех конференције Ђукић је издвојила управо повезивање. Навела је примере да су се научници са домаћих института повезали са колегама из Италије и Шпаније, као и да су потписани меморандуми о сарадњи са америчком компанијом Bioworks.

„Надам се да ће бити што више нових пројеката, што више конкретних сарадњи и нових решења", закључила је Данијела Ђукић, координаторка за међународну сарадњу Центра за четврту индустријску револуцију у Србији, гостујући у јутарњем програму Радио Београда 1.