Ни 16 година након експлозије на нафтној платформи Дипвотер хорајзон, живот се није опоравио у Мексичком заливу

Током 87 дана, колико је било потребно да се затвори нафтна бушотина, у Мексички залив излило се између 3,2 и 4,9 милиона барела сирове нафте, уз додатних 7,7 милијарди стандардних кубних стопа гаса.

Сада, 2026. године, дубокоморски екосистеми Мексичког залива и даље не показују знаке опоравка од те катастрофе.

Научници из више америчких институција износе ове забрињавајуће налазе у новом раду објављеном у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.

Тим, који је предводио океанограф Трејси Сатон са Универзитета Нова Саутистерн, усредсредио се на дубокоморске пелагичне морске врсте, односно организме који живе у дубоким слојевима мора.

Истраживачи су прве узорке прикупили мрежама 2011. године, непосредно након изливања нафте. Када су се вратили у периоду од 2015. до 2023. године, узорци – прикупљени са више од 2.000 мрежа – открили су нагли пад бројности дубокоморских пелагичних врста.

„Уочили смо велики пад“, навео је Сатон за агенцију Асошијетед прес.

„Тада се поставило питање зашто. Испитали смо све природне факторе за које смо сматрали да би могли да објасне тај пад, односно температуру, доступност кисеоника и количину хране. Ниједан од тих фактора није се мењао у складу са падом бројности. Једини догађај који се поклопио с тим био је изливање нафте. Зато сматрамо да је оно највероватнији узрок тог пада.“

Број риба смањен је за 63,5 одсто, број ракова за 62 одсто, а главоножаца, углавном лигњи у овом случају, за 59,7 одсто.

„Групе организама чија се бројност највише смањила сматрају се и еколошки најзначајнијим у отвореном океану, с обзиром на њихову укупну бројност, улогу у биогеохемијским циклусима и значај као плена за организме на вишим трофичким нивоима“, наводе аутори студије.

Међу тим организмима су крил, чија је бројност опала за 72,8 одсто, светлеће рибе из породице myctophidae, чија је бројност смањена за 62,9 одсто, и рибе из рода cyclothone, чија је бројност опала за 69 одсто.

Све ове животиње представљају важан извор хране за друге организме у екосистему и доприносе одржавању рибарства и туризма, привредних грана које су се развиле у региону.

Многе од њих припадају такозваном слоју дубоког расипања, који обухвата рибе, лигње и друга створења која се ноћу подижу ка површини, а у зору се враћају у дубине. Током овог свакодневног кретања прелазе и по неколико стотина метара у вертикалном правцу.

Ово свакодневно померање функционише попут „биолошке пумпе“ која омогућава везивање и складиштење угљеника у дубоком океану.

„Заједницу организама који чине слој дубоког расипања одликује велика разноврсност животиња“, каже морски научник Кевин Босвел.

„Могућност да промене у екосистему меримо различитим, независним методама додатно потврђује да је екосистем средњих слојева воде претрпео значајне промене.“

Последице тако драстичног урушавања слоја дубоког расипања можда су већ видљиве. Поједини истраживачи који су боравили на бродовима пријавили су да су уочили „мршаве китове“, док се чини да уљешуре, које су се раније кретале предвидљивим путањама, сада неправилно лутају Мексичким заливом у потрази за храном.

Истраживачи сматрају да је изливање нафте „најједноставније и највероватније објашњење“ за драстичне промене у дубокоморском екосистему Мексичког залива.

„Доступни докази искључују природне појаве као вероватне узроке, што указује на то да су велико загађење и мере које су предузете ради његовог ублажавања највероватније довели до смањења бројности организама“, наводе аутори.

Међу тим мерама било је убризгавање око 770.000 галона хемијског средства за разбијање нафте „Corexit 9500A“ у близини бушотине.

Циљ је био да се нафта разбије на мање капљице и спречи стварање огромних нафтних мрља које би могле да угрозе живи свет на површини Мексичког залива и дуж његових обала. Међутим, такав приступ имао је своју цену. Загађење је захватило много шире подручје него што су показивале сателитске снимке, јер су остаци нафте доспели све до морског дна.

И нафта и хемијско средство за њено разбијање токсични су за морски свет, нарочито за зоопланктон, који представља основу морских ланаца исхране. Њихова комбинација наноси зоопланктону још већу штету него сама нафта.

Научници су још 2014. године предвидели да би „негативан утицај сирове нафте и хемијског средства за њено разбијање на микрозоопланктон могао да поремети пренос енергије са нижих на више трофичке нивое и промени структуру и динамику морских планктонских заједница“.