Зашто се Земља тресе: Да ли су земљотреси учесталији и шта нам доносе тектонска померања

О разумевању ових геолошких појава, у емисији Првог програма радио Београда „Јутро је“, говорио је геолог и пензионисани професор Рударско-геолошког факултета у Београду, проф. др Драган Миловановић.

Да ли се повећава број земљотреса на глобалном нивоу?

Када се посматрају подаци о глобалној сеизмичкој активности, поставља се питање да ли се уочава повећање броја земљотреса или је реч о цикличном ослобађању унутрашње енергије Земље.

Према подацима и мишљењу већине геолога, Земља је последњих 20-ак година знатно интензивнија са сеизмичком активношћу.

„Већина геолога, међу њима сам и ја, сматра да је то један период када се енергетско стање које је поремећено, које се дуго година тако стварало, сада ослобађа и да ће у наредном периоду, можда за 10-20 година, степен или број земљотреса бити знатно мањи“, истакао је проф. др Драган Миловановић.

Најактивније тектонске зоне и положај Балкана

Најинтензивнија места где се јављају земљотреси јесу простори где се океанска литосфера подвлачи под континенталну или другу океанску. Такве зоне су Средња Америка, Филипини, Јапан и Камчатка.

Када је реч о простору ближем нашем поднебљу, Африка се подвлачи под Европу, односно Евроазију. Та зона иде преко
Средоземног мора, Персије, Ирана, Авганистана све до Индије.

„Ми смо у сенци догађаја, што је добро, мада је на овом простору било пуно земљотреса. Не очекују се земљотреси високог
интензитета, али се ипак очекују и морамо бити будни“, објаснио је професор.

Он додаје да наше поднебље у геолошкој прошлости има занимљиву грађу јер се ту некада налазио океан Тетис. Тај простор се затворио и данас представља потенцијално место где се ослобађа велика енергија.

Може ли наука да предвиди земљотресе?

Упркос великом броју инструмената, напредној геофизици и сеизмологији — посебно у земљама попут Јапана, Италије и Грчке – сеизмолошка наука још увек није у могућности да прецизно предвиди тачно време и простор настанка потреса.
Разлози за то леже у огромности простора и великим дубинама на којима се процеси одвијају, а које није могуће директно мерити.

Ипак, сваки нови земљотрес служи као нова информација која се уноси у базу података, прате се кретања плоча и на основу тога врше реконструкције и претпоставке.

Професор Миловановић нагласио је и важност домаће институције, Сеизмолошког завода Србије, чији су инструменти умрежени у европску и светску мрежу, што омогућава мерења и размену информација, упркос потребама за осавремењивањем опреме и новим кадровима.

Како се понашати и припремити за земљотрес?

Говорећи о ризицима и безбедности инфраструктуре, Драган Миловановић је истакао да је тимски рад стручњака из различитих области — од петрологије до сеизмологије – кључан за прикупљање тачних података. Када је реч о понашању током удара, истиче се да је „у страху велике очи“ и да су људи често храбрији на речима него у стварној
ситуацији.

„Требало би увек бити спреман као да ће се, не дај Боже, земљотрес сутра догодити“, поручио је професор.
Његов предлог је да се у свакој великој згради, поред информација о поступању у случају пожара, обавезно поставе и јасна упутства о понашању током земљотреса. Такође, неопходно је радити на едукацији и обавештавању деце и грађана о правилним реакцијама у кризним ситуацијама.

Професор Миловановић је, у емисији Првог програма радио Београда „Јутро је“, подсетио да планету треба посматрати
рационално: „Планета живи, као што живимо ви и ја, она је на половини свог постојања, као што је и Сунце. Пратимо све природне појаве, јер они су део нас, она нас је и те појаве су нас створиле, пратимо их, разумимо их и док оне постоје, бићемо сви ми на планети".