Нилски коњи Пабла Ескобара постали еколошка темпирана бомба

Један од најозлоглашенијих криминалаца свих времена, оснивач злогласног нарко картела Меделин осамдесетих година, одговоран за отмице, бомбашке нападе и бројна убиства, у једном тренутку је, како се сматрало, био најбогатији човек на свету.

Међутим краљ кокаина је одговоран и за нешто што научници називају еколошком темпираном бомбом.

Неколицина нилских коња које је Ескобар увезао за свој приватни зоолошки врт пре више деценија су се толико намножили и, према тврдњама научника, сада се полако шире једним од главних пловних путева у земљи – реком Магдаленом.

Прошлог месеца у студији објављеној у часопису Biological Conservation, наводи се да би одстрел животиња био једини начин да се ублажи њихов негативан утицај на животну средину.

„Наравно да нам је жао ових животиња, али као научници морамо бити отворени“, напомиње у изјави за Би-Би-Си Натали Кастелбланко, биолог и један од аутора студије. „Нилски коњи су инвазивна врста у Колумбији и ако сада не убијемо део њихове популације, ситуација би могла да се отме контроли за само 10 или 20 година“.

Умножавање популације такозваних „кокаинских нилских коња“ започело је још 1993. године пошто је убијен Пабло Ескобар и запоседнуто његово луксузно имање Хацијенда Наполес, око 250 километара северозападно од главног града Боготе.

Животиње које су тамо пронађене превезене су у зоолошке вртове широм земље, али не и нилски коњи. „Пошто је њихов транспорт био захтеван, власти су их једноставно оставиле тамо, вероватно мислећи да угинути“, претпоставља Кастелбланова.

Али уместо тога, они су се намножили.

Еволуцијска прилика

Током година научници су покушали да израчунају колико нилских коња живи у колумбијским пловним путевима, а процене се крећу од 80 до 120 животиња. „То је највеће стадо нилских коња изван Африке, која је њихова постојбина“, наводи ветеринар Карлос Валдерама, ангажован на заштити природе.

Предвиђа се и да ће се број животиња само увећавати. Натали Кастелбланко и њене колеге кажу да ће популација до 2034. године достићи бројку од преко 1.400 примерака уколико не буде одстрела, а сви они настали су од групе коју је Ескобар набавио – једног мужјака и три женке.

Према идеалном сценарију објављеном у овој студији, требало би сваке године убити или кастрирати 30 животиња како би се овај процес зауставио.

Кастелбланко објашњава да су „кокаински нилски коњи“ искористили еволуцијску прилику. У Јужној Америци они немају природног непријатеља, што значи да се много лакше разможавају.

Погодују им и временски услови јер предели које они настањују у Африци делом контролише суша, које у Колумбији нема. Тако да с обзиром на то да су услови у новом јужноамеричком дому идеални за нилске коње, студија је показала да су због тога почели и да раније полно сазревају.

Научници који проучавају утицај нилских коња на околину верују да ће локални екосистем претрпети штете на више начина: од протеривања аутохтоних врста којима прети изумирање, попут морске краве, до промене хемијског састава пловних путева, што би могло да угрози и рибарство, мада има студија које наводе да би нилски коњи могли и да помогну очувању околине.

„Нилски коњи се шире по највећем колумбијском сливу река од којих живи хиљаде људи“, напомиње биолог. „Примећени су чак и 370 километара даље до Хацијенде Наполес“, додаје Кастелбланкова.

Као у Парку из доба Јуре

Ово није прва група научника која сматра да нилске коње треба одстрелити. Међутим, неки се стручњаци противе овој идеји. Енрике Ордонез, биолог са колумбијског Националног универзитета, сматра да „кокаински нилски коњи“ пружају наду у очување глобалног броја нилских коња који су у Африци угрожена врста по проценама појединих међународних организација за заштиту природе.

Стерилизација би билао много бољи начин за контролу бројности ове популације, рекао је Ордонез за Си-Ен-Ен.

Али то није нимало једноставно, а ни јефтино, о чему сведочи Карлос Валдерама који је 2009. године кастрирао једног „кокаинског нилског коња“ у склопу експеримента за проучавање различитих решења да се заустави раст њихове бројности.

„Ради се о животињи која може тежити и пет тона и бити врло агресивна“, наглашава Валдерама. „Мада смо животињу седирали, за мало нам се догодило да се преврне дизалица. Изгледало је као да смо имали диносауруса у филму Парк из доба Јуре“.

Ветеринар додаје и да је главна поука експеримента била да само стерилизација није довољна, посебно узимајући у обзир да једна кошта око 50.000 долара. Владина службена статистика показује да су само четири животиње подвргнуте стерилизацији између 2011. и 2019. године.

„Многи од ових нилских коња живе у дивљини. Једноставно је немогуће доћи до свих њих, а они ће у међувремену наставити да се размножавају, каже Валдерама.

Како су нилски коњи постали извор сукоба

Дакле, шта спречава власти да предузму ове препоручене драстичне мере? Одговор је кратак: јавно мњење. Пошто су колумбијски медији известили о овој студији, Натали Кастелбланко је засута бујицом увреда, чак и претњама смрћу.

„Неки људи у Колумбији се много љуте када се поведе разговор о нилским коњима“, каже она. „Имају много више разумевања када се говори о другим инвазивним врстама, на пример биљкама или мањим животињама, него о овако крупном сисару који је многима симпатичан“.

Нилски коњи уопште нису мирољубиве животиње и често се налазе на листи животиња које су проузроковале највећи број смртних случајева. Би-Би-Си је још 2016. године извештавао да у њиховим нападима годишње у Африци страда најмање 500 људи.

У Колумбији није било смртних случајева, али прошлог маја су локални медији извештавали како је нилски коњ тешко повредио једног пољопривредника у месту недалеко од Ескобаровог некадашњег имања.

И поред тога, дошло је до масовног негодовања у јавности када су војници убили нилског коња Пепеа 2009. године, пошто је проглашен за претњу локалној заједници.

Давид Ечеверија, биолог који ради за колумбијску агенцију за заштиту природе признаје да јавно мњење кочи све напоре које влада покушава да предузме. За Би-Би-Си је реако да се о одстрелу расправљало, али да до њега вероватно неће доћи.

„То је тема која доводи до великих сукоба, зато ћемо морати да наставимо да тражимо другачија решења“, признаје Ечеверија.