Како су градови постали оазе за пчеле

Осим значајне улоге у пољопривреди, где опрашују све гајене културе које користимо у исхрани, пчеле су нам веома важне и тамо где постоје биљке које не једемо. За укупан екосистем, а посебно за урбане еко-заједнице пчеле у градовима су непроцењиве. Србију настањује велики број различитих врста пчела. Само их је у Београду више од 250.

„Већина, можда ћете се изненадити, већина живи у земљи, значи копа тунеле испод земље. Многе пчеле воле мртво и труло дрво, где копају тунеле и користе већ постојеће тунеле и има оних које праве гнезда унутар шупљих стабиљка биљкака и неких биљака чију је средину лако издубити“, објашњава биолог Јована Била Дубаић.

Већина пчела, упркос увреженом мишљењу већине људи, не прави мед без разлога. Мед им је потребан да проведу зиму када нема цвећа, наглашава биолог.

„А како онда преживљавају друге пчеле које не праве мед? Е па, тако што не преживе. Све одрасле јединке умиру, а на оваквим местима њихове бебе проведу зиму и настављају циклус следеће године“, додаје Јована Била Дубаић.

Научници тврде да градови постају нека врста оаза за пчеле. Разлог лежи у томе што различите биљке које цветају у различита доба године нуде развнорснију исхрану. Још је важнији податак да су биљке у градовима ређе третиране пестицидима.

„Оно што је данас постало мало апсурдно је да су пољопривредни предели, где су нам пчеле можда и најважније, постали, могу рећи, лоше место за пчеле. Зато што све више имамо те монокултуре које су на огромним пространствима гајена само једна врста биљке за пчеле значи једнолична исхрана, а то није добро. А можда највећи непријатељ пчела су пестициди. Прекомерна употреба пестицида. Што у градовима није случај“, наглашава биолог.

Пчелама одговара да живе у условима у којима су и еволуирале. Како бисмо им могућили одговарајуће окружење за живот и опстанак, препоручује се да уместо егзотичних, што је сада у моди, садимо што више домаћих врста биљака.