Развод средовечних парова као земљотрес: одрасла деца на удару породичних ломова

Стопа развода из године у годину све је виша, али примат по броју развода су преузели парови средњих година и старији.
Одрасли старији од 65 година сада су једина старосна група у Сједињеним Државама, на пример, са растућом стопом развода. За старије од 50 година, стопа је такође расла деценијама, али се сада стабилизовала.

Процењује се да се отприлике 36 одсто парова који се разводе имају 50 и више година, у поређењу са само 8,7 у 1990. години. Ово се обично назива „сиви развод“.

Студије показују да се овај тренд развода у каснијим годинама живота дешава из више разлога. За почетак, живи се дуже него некада, а старији парови су изгледа мање спремни да трпе незадовољство у браку него раније. Истовремено, млади људи се касније венчавају и постају селективнији при избору партнера.

Једна корејска изрека каже да брак треба да траје „док црна коса не постане корен младог лука“ – што значи да је то доживотна обавеза. Али од двехиљадитих, све више старијих особа у Кореји пролази кроз такозвани 'хванг-хон' развод, или 'развод у сумрак'.

С обзиром на то да је просечан животни век у Кореји преко 80 година за мушкарце и жене, „они у педесетим и шездесетим годинама могу очекивати још 30 или 40 година живота, а „сиви развод може понудити шансу за ново поглавље у животу“, наводи се у студији.

Јапан је такође забележио пораст „зрелих“ развода од 1990. године, и данас сиви разводи чине 22 одсто свих развода у земљи.

Усред овог тренда, један аспект сивог развода почиње да добија више пажње: изненађујуће дубок и снажан утицај који развод може имати на одраслу децу – и на њихове односе са родитељима, посебно са очевима.

„Као земљотрес“

Иако је у научној литератури опширно проучавано како развод утиче на малу децу, утицај на одраслу децу је дуго био занемарен, можда зато што се претпостављало да су зрелија и да се боље носе с тим. Међутим, већ крајем осамдесетих, нова истраживања су открила да, баш као и мала деца, одрасла реагују на развод родитеља бесом, шоком и „дуготрајном тугом“.

Размишљајући о успоменама које деле са породицом, одрасла деца се могу питати: „Да ли је све било варка и маска? Да ли су икада заиста били срећни?“. Дешава се и да одрасла деца раскину дугогодишњу везу или чак и веридбу због развода родитеља, а често доводе у питање свој идентитет и самопоштовање.

„Развод родитеља може бити тешко искуство за сваку особу без обзира на године, без обзира на трајање брака. Искуство или транзиција је једноставно другачија“, каже Џолин Гринвуд, професорка социологије на Универзитету у Пенсилванији.

Одрасла деца могу, на пример, осећати обавезу да помогну родитељу за кога виде да је жртва „неправде“ – на пример, да стану на његову страну, пруже им емоционалну и социјалну подршку или чак да их подрже правним саветима, додаје професорка.

Када је интервјуисала 40 одрасле деце разведених родитеља, уобичајена тема која се појавила био је осећај заглављености између две стране: „Родитељи често на своју одраслу децу гледају као на вршњаке, себи једнаке или људе од поверења и 'стављају их у средину'“, додаје. „Ово не значи да неки родитељи то не раде са децом млађом од 18 година, али је вероватније када деца имају 18 или више година.“ Истраживања показују да ћерке, посебно, чешће пружају емоционалну подршку него синови.

Такође одрасла деца често имају проблема са губитком граница са родитељима након развода, на пример, ако им се родитељи обрате за савете о потенцијалним емотивним везама. Не раде сви родитељи то, али чињеница је да одрасла деца немају појма како да се носе с тим.

Сиви развод такође може да утиче и на односе родитеља са браћом и сестрама и члановима шире породице, празнике или породичне ритуале, као и на романтичне везе саме одрасле деце. Дешава се да тешко и лично схватају развод родитеља, до те мере да почињу да брину колико ће трајати њихове садашње или будуће романтичне везе.

Очеви напуштени?

Током живота, наши односи се развијају, укључујући и односе које имамо са родитељима. Као мала деца, наши родитељи пружају искључиво емоционалну и финансијску подршку. Како старимо, овај однос постепено постаје обостранији и на крају се обрће, при чему одрасла деца брину о својим старијим родитељима. Али развод у касним годинама може да преокрене тај процес – и изазове драстичну промену у односу са сваким родитељем.

У истраживању заснованом на интервјуима са 40 мушкараца и 40 жена који су пролазили кроз сиви развод, Џослин Елиз Кроули, професорка на Универзитету Рутгерс у САД је открила да су се жене суочиле са „економском казном“ након развода, а мушкарци су се, насупрот томе, суочили са „друштвеном казном“.

То је углавном зато што су жене често биле задужене за очување породичних веза у браку, што значи да су улагале време и енергију у односе са фамилијом и пријатељима, док су се мужеви ослањали на своје жене да им уређују друштвени живот.

После развода, ти мужеви су изгубили своје друштвене мреже и имали су мање контакта са својом децом, која су често била на страни мајке. Мушкарци које је интервјуисала прошли су кроз „искуство огромне туге“ након раскида.

„Матрификални нагиб“

Овај образац окретања деце ка мајци након развода познат је као матрифокални нагиб. Код млађе деце то може бити последица договора о старатељству који остављају децу са мајком. Али студије у различитим земљама, које обухватају неколико деценија, такође су откриле овај матрифокални нагиб од оца и код сивих развода са одраслом децом.

На пример, лонгитудинална студија у Немачкој са децом узраста од 18 до 49 година, објављена 2024. године, открила је да сиви развод зближава одраслу децу са мајкама, у смислу контакта и емоционалне блискости, док слаби везу са очевима.

Утицај је био најјачи на промене у учесталости контакта између одрасле деце и сваког родитеља, а умерен на промене у емоционалној блискости. На крају крајева, сиви развод „усмерава солидарност деце ка мајкама и ставља очеве у већи ризик од социјалне изолације“, закључила је студија.

И други радови су такође указивали да развод родитеља у каснијем животном добу доводи до мањег контакта између очева и деце, што се још више смањује када отац заснује нову везу. Насупрот томе, када се мајка поново упозна са другом особом, чини се да то не мења интензитет контаката између мајке и деце. (Занимљиво је да су жене склоније да поднесу захтев за развод и да се ређе поново удају након сивог развода.)

Удаљавање од оца након развода може се десити чак и ако отац генерално подржава одраслу децу: једна студија је открила да се након развода „чести контакти очева са њиховом одраслом децом смањили“ чак и када се „финансијска подршка очева њиховој одраслој деци повећала“, на пример.

Нека одрасла деца могу смањити интензитет контаката како би избегла сукоб: једна студија спроведена на 930 разведених особа показала је да седам одсто родитеља није имало контакт са барем једним дететом.

Таква нарушена породична динамика може утицати на добробит родитеља, као и деце, а једна студија је открила да недостатак контакта са барем једним одраслим дететом „погоршава негативан ефекат развода на ментално здравље родитеља“.

Није све тако црно код сивог развода

Међутим, везе се могу поново ојачати, а неки очеви се касније поново повежу са својом децом, чак и након дугих периода одсуства.

Како истраживачи широм света настављају да се боре са порастом развода у касној животној доби и често болном транзицијом, разумевање како то утиче на породице је кључно.

Наравно, стручњаци истичу да неки односи родитеља и деце уопште нису негативно погођени. Заправо, нека одрасла деца неће бити изненађена или шокирана када се њихови родитељи разведу, па чак могу и да их подрже у том науму. Све зависи од околности сваке породице.

Многа одрасла деца коју је проф. Гринвуд интервјуисала осетила су олакшање што се родитељи коначно разводе, често зато што је било доста сукоба и свађа док су одрастали.