Коме да се обратимо ако нас у време празника обузму најтеже мисли

Неке људе током празника уместо радости обузму туга и тешке мисли. Зашто долази до тзв. празничне депресије, који су њени симптоми?

– Тако је, то је тзв. празнична депресија јер она није у међународном класификатору болести. То је стање и расположење. Стање и расположење се мења из дана у дан, то је сасвим нормално. А празници су време када сумирамо, анализирамо годину иза себе, правимо планове и нормално је да дође до неке промене у расположењу. Ако расположење осцилира много у односу на оно које иначе имамо, онда можемо да размишљамо да ли треба да се јавимо неком стручњаку.

Да ли је потпуно у реду да смо помало у депресивном расположењу у празничном периоду, треба ли то да потискујемо, да негирамо или да дозволимо себи да се тако осећамо? По чему можемо да препознамо да ли је то нешто пролазно или ипак треба да се јавимо стручњаку за ментално здравље?

– Треба само да испратимо себе, ако то много одступа од оног уобичајеног расположења, ако траје дуго, ако утиче на нашу соматику, ако осећамо лупање срца, не можемо да спавамо, онда је то право време да потражимо стручну помоћ. Често људи направе паузу, чекају да прође само, рачунају проћи ће неко време, средиће се.

Не треба да губе време на то, одмах треба да потаже стручну помоћ. Треба да разликујемо тугу од неког неоправданог или ничим условљеног расположења. Време је и те како да се јавите на СОС националну линију за спречавање суицида.

Према званичним подацима, од 2009. закључно са 2023. годином у Србији су забележена 15 582 самоубиства. Стручњаци кажу да је важно да причамо с неким када нам је тешко, да то може да нас спаси. Какву подршку људи могу да добију позивањем бесплатног сервиса за заштиту менталног здравља, опција 1 је СОС линија за превенцију самоубистава?

– Могу да се обрате људи са различитим потешкоћама. На пример, и породиље и труднице, постковид стрес или симптоми, адолесценти, сви могу да се обрате и прате инструкцију која ће бити на аутомату и добиће директан разговор са саговорником. Није кол-центар где ће бити разговор са аутоматом, него са живим човеком.

Колико позива сте имали у празничном периоду, примићујете ли нешто другачије у поређењу са претходним годинама?

– Увек је пред празнике и у току празника повећан број позива које има СОС линија за превенцију самоубистава. Од почетка ове године  до синоћ било је 87 позива, што је много више него што ће бити годишњи просек. Ако имамо увид да је 2023. било 4.800 позива, 2024. 3.800 позива, ово је ипак више за ових 10 дана у почетку ове године него што ће бити коначан просек годишњи. Највише смо имали 2021. који је неки пик од око 7.000 позива.

Шта људе мучи?

– Људе муче разне ствари, много ствари утичe. Зависи да ли су у питању млади људи, средњовечни, радно способни или стари људи. Свако животно доба носи своју тежину и своје проблеме. Неће бити исти проблеми код неког адолесцента и неког ко се приближава сенијуму.

Млад човек може имати љубавне проблеме, проблеме у школи, проблеме са новцем, па може имати са алкохолом или неким другим опојним средствима.

Човек у продуктивним годинама може имати проблеме на послу, недостатак новца, страх за сигурност за себе и своју породицу, окружење.

Стари људи имају жал за прошлошћу, сећају се неких времена, жао им је када се подсете на нека боља времена када су били окружени неким својим себи блиским људима а сада их нема у оном броју ком су били. Њихов проблем је најчешће самоћа.

Министарство здравља и Клиника су осмислили читав тај систем да би направили везу, мост између лечења и нашег грађанина или нашег суграђанина који осећа да има проблем. Разговор са грађанином не води неко стручно лице у смислу лекар или психолог. Најчешће су то струковни техничари који имају велико радно искуство. Они су већ позивом спремни на сарадњу донекле, траже помоћ.

Улога техничара који се јави је да пружи руку, да придобије саговорника, да му понуди и нека друга решења, да изнађу нека боља и лепша решења, за све прихватљивија. Понудиће му право место где може да потражи помоћ. Упутиће на одговарајуће установе

Брзо се живи, сви смо под неким притиском и сопствених очекивања и очекивања окружења. Млади су доста угрожени. Њихова Кровна организација их је питала колико често су се сусретали са стресом, анксиозношћу и депресијом – 68 одсто одговорило је да се често сусретало са стресом, 48 одсто да се често сусретало са анксиозношћу и 32 одсто да се често сусретало са депресијом. Зашто је младост под таквим ударом? Чиме се то може објаснити?

– Мислим да је нама кроз медије понуђено много лажног гламура и млади људи имају адаптивну моћ, лако се прилагоде ономе што виде. И можда сматрају да све то треба да им припада. Тешко могу да направе класификацију шта би требало и како би требало. И онда у целој тој причи агресивност је некад одбрамбени механизам, некад страх, па реагују агресивно.

Сведоци смо од јавног превоза, јавних наступа, медија, чак и Скупштине која је кровна позиција у нашем друштву, где дијалог не иде уобичајеним током. Често су ту укључени сарказам, увреде, нема конструктивног дијалога, често буде агресивна комуникација, а човек лако упије, лако се прилагоди свему.

Млади, као и други наравно, могу вам помоћ затражити и преко чета?

– Могу да се обрате преко чета, имају јасне инструкције на сајту Националне СОС линије за превенцију самоубистава. Предложио бих младима и свима што више добре литературе, што више добре музике, а што мање сурфовања по неким неважним садржајима које пружа интернет.

И ако неограничено проводимо, ако доста времена проводимо и на интернету и на друштвеним мрежама и бирамо лоше садржаје то може да повећа и анксиозност и депресију и стрес.

– То је добра ствар, где можемо добити много података на једном месту, то треба да искористимо, али такође не треба да упаднемо у врзино коло и да сурфујемо по садржају који није потребан.