У студију РТС-а виђена змија отровница

Доктор Раско Ајтић, херпетолог, понашање змије је демонстрирао у студију РТС-а. Гост Јутарњег програма била је и отровница – планински шарган или жутокруг, како је позната у народу због своје шаре.

„Палацањем језиком, она њуши околину, пошто она нема чуло њуха као и већина сисара, како ми то обично замишљамо. Она види. Змије немају покретне очне капке, оне имају срасле очне капке и зато је то људима деловало страшно као да змија хипнотише. У ствари смо ми због страха хипнотисани и укочени. Она је мирна, зато што је не стежем претерано, и она је сада мирна. Ако ја кренем било какву манипулацију, значи, она ће да постане мало нервознија”, објашњава, пре опомињућег уједа, доцент Природно математичког факултета у Крагујевцу, др Ајтић.

Офидиофобија је специфична фобија. Име је добила од грчких речи „офис“, што значи „змија“ и „фобија“, тј. „страх“.

„Када причамо о страху од змија, ту постоји неколико теорија како је он настао, зашто се јавља, да ли је урођен, да ли је стечен. Већина истраживања, савремених истраживања, указује на то да се ради о стеченом страху, који је у ствари и користан страх", рекао је др Ајтић.

Као и код већине страхова, и за страх од змија постоји одређени третман.

„Прво се ради наравно без змија, када пружите особи која има страх од змија одређени ниво знања о предмету кога се плаши, ниво страха драстично опада. Имали смо и истраживање на ту тему која је спроведено на свим континентима. Страх је присутан код људи на свим континентима", каже Ајтић.

Неправедно оптужене

На планети живи око 3.600 врста змија, а само је неких 500 врста отровно. Када се осети угроженом, змија се углавном одлучи за бежање и у принципу, према Ајтићевим речима – змије не нападају.

„Неоправдано је омражена цела једна група која потпуно не може да науди човеку", истиче др Ајтић.

У Србији имамо 10 врста змија од чега су три врсте отровне: поскок, шарка и планински шарган.

Планински шарган воли високе пределе, поскок кањоне и топлије шуме, шарка хладнија станишта, степском смуку одговара ливада, а балоушка рибарица је везана за воду.

Змије као љубимци

Змије су међу ретким животињама које не могу да препознају власника.

„Оне реагују као и већина неких других група, стварају им условни рефлекс за храну, воду или већ шта и они реагују само на то”, објаснио је гост Јутарњег програма.

Говорећи о змијама у урбаним срединама, др Ајтић каже да оне могу услед збуљености да залутају и да се нађу у градској средини, и тако – изазову страх.

„У свим великим градовима, нарочито у Београду, немамо природно отровних змија, тако да народ с те стране нема неких проблема. И управо смо због тих проблема који се јављају у градовима, покренули тај један кратки студијски програм на Природном математичком факултету у Крагујевцу. То је јединствени програм за сада у Србији, а и у региону, који се бави оспособљавањем људи за руковањем дивљим, отровним и опасним врстама животиња у урбаним екосистемима. То је јединствена прилика да на једном месту добијете потребно знање да бисте могли да безбедно рукујете овим животињама", закључио је херпетолог Ајтић.