Целулит као мана или анатомска варијација – којим кремама и лосионима веровати

Упркос распрострањености, на целулит се неретко гледа као на ману или недостатак на чему треба радити и чему је потребна корекција.

Бројни потрошачи се, чини се, слажу са тим да је „целулит непожељан“, нарочито они који користе фотошоп за „заглађивање“ коже и објаву савршених фотографија на друштвеним мрежама.

Целулит је смештен у подручјима са већом количином поткожног масног ткива. Масне наслаге се налазе у везивном ткиву испод коже, што доводи до квргавог изгледа. Целулит је обично безболан и безопасан.

Људска кожа је највећи орган у телу, састављен од три слоја. На површини, епидермис делује као наша прва линија одбране од спољних фактора. Тај најудаљенији, непропусни слој се састоји од ћелија које се непрестано обнављају и одбацују, штитећи наше тело од спољашњих утицаја.

Испод епидермиса, налази се дермис, робустан слој који садржи фибробласте, ћелије одговорне за производњу есенцијалних протеина као што су колаген и еластин. Ти протеини обезбеђују структуру и еластичност, доприносећи јачини и флексибилности коже.

Још дубље је хиподерм, такође познат као поткожни слој. Тај слој је богат масним ткивом – углавном сачињеним од масти, која игра кључну улогу у амортизацији и изолацији тела, као и у складиштењу масти која се може користити када је то потребно.

Испод та три слоја коже налазе се мишићи. Од мишића до дермиса пролазе траке везивног ткива.

Посао за индустрију лепоте

Целулит, осим у екстремним ситуацијама, не утиче на здравље, иако неки људи наводе да утиче на њихово самопоуздање и слику о сопственом телу, што је повезано са друштвеним притиском на жене да буду физички савршене – па троше новац, време и енергију покушавајући да буду што ближе савршеном.

Целулит је, дакле, постао велики посао за индустрију лепоте. Посебно уочи лета, компаније ће промовисати све врсте производа, од крема и серума до справа за посебне вежбе, и таблета. Сви ти производи наравно имају за циљ стварање савршено глатке коже на свим деловима тела, па и оним „проблематичним“.

Чини се да је најпопуларније питање: „Да ли ови третмани раде?" али Ребека Шепард, виши предавач људске анатомије, у Школи анатомије, Универзитета у Бристолу мисли да је всжније питање: „Зашто се здрава женска тела сматрају нечим што треба лечити или исправљати?”

Индустрија лепоте и велнеса дуго користи друштвене стандарде лепоте. Идеја да је целулит непожељан и да га треба исправити, и овековечена је откако је магазин Vogue на енглеском језику употребио термин „целулит", упознајући са овим концептом хиљаде жена.

„Таква маркетиншка стратегија се бави несигурношћу потрошача, посебно жена, и промовише бескрајну потрагу за савршенством за тела која имају нормалне анатомске варијације“, сматра Шепардова.

„Стављајући целулит у оквир стања за које је потребно лечење, компаније продају широк спектар производа и услуга, уз подршку познатих личности, што даје кредибилитет и вредност псеудо-медицинским производима за затегнутију и лепшу кожу“, додала је.

Међутим, постоје ограничени научни докази који подржавају ефикасност одређених метода и препарат у лечењу целулита.

Први научни рад о целулиту, објављен је 1978. године, и у њему је назван – „такозвани целулит: измишљена болест".

Шта кажу рекламе а шта наука

Недавно лансирани производи против целулита укључују суплементе, витаминске додатке, хијалуронску киселину, капсуле са минералима… Промотивни материјали производа углавном тврде да „видљиво смањује целулит за 28 дана“. Али шта нам наука говори?

Способност тела да апсорбује и користи те састојке на начин који утиче на целулит је још предмет дебате.

Постоје докази да хијалуронска киселина може да мигрира у кожу, стимулишући производњу колагена унутар дермиса – а показало се да витамин Ц задебљава површински слој коже. Међутим, непостојање стандарда при тестирању примене ових састојака у лечењу целулита значи да још није јасно да ли они имају значајан ефекат.

Остали производи, као што су креме и лосиони против целулита садрже састојке попут кофеина, ретинола и биљних екстраката.

Наука каже да бројни козметички производи нису у стању да продру у епидермис довољно дубоко да би значајно утицали на масне наслаге и везивно ткиво.

Неки инвазивни третмани, као што су ласерска терапија, и терапија акустичним таласима, могу понудити обећавајуће резултате. Те процедуре делују тако што разбијају траке везивног ткива које изазивају „ефекат наранџине коре“ и стимулишу производњу колагена у дермису како би се побољшала еластичност коже.

Иако те методе могу бити ефикасније, често су скупе, захтевају више сесија да би се постигли резултати – и нису без ризика.

Одржавање здраве исхране, пијење пуно воде и редовна физичка активност могу помоћи у побољшању укупног изгледа коже и смањењу видљивости целулита.

Губитак тежине и јачање мишића на ногама, задњици и стомаку може учинити целулит мање приметним, али неће учинити да потпуно нестане.

„Суштина је, међутим, да целулит не треба да се лечи. То је нормална анатомска варијација која је претворена у стање које покреће уносно тржиште за лекове који не постоје”, наглашава Шепардова.

Њен стручни савет пред лето је: „Имајте резерве према рекламама и будите опрезни у примени широке палете козметичких препарата – и уштедите новац”.