Зашто девојке пред удају обавезно долазе код Јасмина на праксу
Због старе рецептуре, уврштене су у национални регистар, односно листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Тајна добрих мантија је у аутентичном рецепту старом неколико деценија, у вештим рукама, и квалитету намирница од којих се прави.
Пите су са сиром, бурек је са месом, а мантије су врста пите са месом. Он је преко 20 година прва асоцијација на ове традиционалне специјалитете широм Србије.
Тајна добрих мантија је у аутентичном рецепту који се чува од заборава, и преноси с генерације на генерацију, ручном раду, вештим рукама и квалитету намирница од којих се прави.
„Тајна је у вештим рукама, ниједна машина не може да замени руке. Једна жена која ради она снабдева једну породицу. Ја бих волео да имам сто жена да раде ту, али много је тешко наћи те жене које знају одвајкада месе. Сад је наишла нека мода, увек имам по једну, две на пракси, не знају ни питу да умесе. Пред удају дођу код мене на праксу, да знају макар основно“, каже Јасмин Дервишнуровић из Новог Пазара.
Током две смене око 20 жена у кухињи дневно прави око 3.000 хиљаде комада мантија, некад и до пет хиљада. Припремају се од брашна, маслаца, млевеног јунећег или телећег меса, лука, соли и бибера.
„Наша велика предност и врлина је што смо овде у центру, около нам је Копаоник и Златибор, а посебно Пештер. Било које пештерско јагње или теле или јуне – све је другачије. И кад пасе… Све кад добијеш, добијеш традиционално“, додао је Дервишнуровић.
Не постоје записи о настанку пазарских мантија, претпоставља се да је јело на Запад дошло са монголским владаром Џингис-каном.
Мантије неки воле преливене јогуртом и белим луком, могу бити ситне за мерак, стандардне, на бошчицу, а млађе их праве и празне, са сиром или шампињонима.
Коментари