Не дозволите да вас савет са друштвених мрежа кошта живота

У мору савета пласираних на друштвеним мрежама човек не стигне да се запита да ли знање и струка стоје иза њих.

Кина је увела нова правила која захтевају да инфлуенсери докажу своје квалификације пре него што поделе стручне савете на мрежи. Циљ је спречавање дезинформација, али критичари упозоравају да то може ограничити слободу изражавања на интернету.

Краду ли инфлуенсери посао фармацеутима?

Одавно је важило да комшија, пријатељ, па чак и познаник „знају боље“ од стручњака – фармацеута у апотеци и доктора у ординацији, шта треба користити и како у случају неке тегобе. Током пандемије корона вируса то је узело маха и друштвене мреже врве од савета на разне медицинске теме.

„Ми смо карактеристични са оних осам хемија које учимо на Фармацеутском факултету и онда неко може да то све обори или неким добронамерним, али нестручним саветом или сада у ери друштвених мрежа чак и садржајем генерисаним од стране вештачке интелигенције. То је оно што нас посебно забрињава“, каже Павле Зелић, фармацеут и писац.

Према његовим речима, дупла опасност вреба са свих страна. „Причао сам са колегама који раде у компанији Мета колико су у ствари алгоритми научени на то да вам лакше шире дезинформације да је то сад просто немогуће решити“.

Преплављени информацијама и дезинформацијама, како каже, тешко налазимо прави извор те је заиста потребно учинити нешто како бисмо раздвојили жито од кукоља, како бисмо знали ко је онај ко је компетентан да дâ прави савет у области здравства.

Потез Кине да каже инфлуенсерима који нису стручни да не могу да деле савете инфлуенсерка Јасмина Шупељак види као исправну одлуку јер сматра да је то „давање савета“ превршило сваку меру наводећи пример документарног филма Bad Influencer, односно жене из Аустралије која је измислила да има рак и промовисала излечење природним препаратима док су њени пратиоци губили битку са болешћу.

„Тик-ток је нешто што мене јако плаши и брине, много више него Инстаграм. Мислим да је ту тај тренд да на пример стављамо рицинусово уље и тако ћемо да смршамо и да решимо полицистичне јајнике. Заиста сматрам да ако би се свако држао своје гране, моја је мода или козметика, али не као козметолог или козметичар или, далеко било, пластични хирург. Могу да посаветујем ко је мени сјајно нешто урадио на лицу. А не да пошаљем некога негде јер просто нисам стручна за то“, нагласила је Јасмина додајући да су нам ту неопходна ограничења.

Савет са мрежа који може да вас кошта главе

Као изузетно штетно и застрашујуће Јасмина Шупељак издваја обрађивање фотографија и изузетно вештачки изглед корисника и сматра да мора да буде наглашено да је фотографија измењена филтерима.

„Отишло је предалеко, али код нас још увек не толико у нашој земљи и у нашем региону. Много људи кошта живота или физичког изгледа што може да буде кобно за даље, за ваше психичко стање“, указала је инфлуенсерка.

Павле Зелић подсећа на повратак заборављених болести због неповерења у вакцине.

„Не могу да не поменем ситуације везане за одбијање вакцинације. Пре свега причамо о малој деци, о епидемијама, о петнесторо деце која су умрла у претходних неколико година у Србији. У Америци су епидемије малих богиња, великог кашља. Заборављене болести се враћају зато што је неко преко друштвених мрежа, углавном од нестручних лица, добио информацију да су вакцине штетне и то се шири и обнавља та дезинформација поново и поново“, нагласио је Зелић додајући да су комуникација и емпатија изузетно важни те да научници нису стручњаци који користе тешке и компликоване речи, већ да говоре народским језиком и да се поверење врати.

„Ако не комуницирају они који су заиста компетентни, неко други ће тај простор попунити јер постоји потреба, постоји жеља за информацијама“, упозорио је Зелић објашњавајући да смо постали зависни од тога да сваки дан када отворимо очи палимо телефон, гледамо шта има ново.

То је, како наводи, нека врста новог, специфичног доба у којем нама треба све више и више информација.

„Да би се то испунило, неко као ја мора да добро размисли, да се припреми за ово гостовање или за било коју објаву, да просто ниједна информација, ниједна реч коју ја пружим јавности не буде погрешна, односно мора бити поткована чињеницама, неко други апсолутно нема такве скрупуле, он ће пустити шта год му пада на памет, и то ће имати много више пратилаца, нарочито ако идемо на тај ефекат шока, скандала, нечега тајновитог што је откривено. О томе сам писао у књизи Горка пилула и свака реченица у књизи је поткована са неколико референци научних и наравно да сам писао 15 година књигу, неко други ће то урадити за пар дана“, рекао је Зелић.

За Јасмину је један од разлога да буде опрезна налог на Инстаграму са великим бројем пратилаца где нема конкретне особе која стоји иза њега: „Заиста не могу да верујем особи, нећу да говорим име профила, никога нећу ни да потцењујем, међутим, неког ко има скоро 200.000 пратилаца на Инстаграму, а нема лица иза свега, како ја теби да верујем? Имаш симпатичне изјаве, али морамо да ставимо једно велико Али – хоћу лик, хоћу дело“.

Вртлог у који нас увлаче алгоритми

Као још једну замку и Јасмина Шупељак и Павле Зелић наводе алгоритме који су почели да нам нуди ствари које можда и не желимо да видимо.

Зелић истиче да у Мети кажу да је алгоритам сада немогуће вратити уназад и да ће он све више нудити дезинформације, исто се дешава и са Chat GPT-јем који често лаже па се онда извињава и тако у круг.

„Постоји један други покушај, који наравно такође не подржавамо, то је репресија према појединцима. Рађена је темељна анализа о озлоглашених 12 – постоји само 12 појединаца на свету који генеришу 50 одсто антиваксарског садржаја. То су машине за производњу таквих лажних вести, информација, дезинформација и могли бисмо да идемо према њима и кажемо добро, сада ти људи треба да одговарају за своје поступке, за животе које су одузели својим речима и делима. Мислим да то није добар пут јер онда од њих правимо мученике“, истакао је Зелић.

Према његовим речима, треба разговарати и пронаћи начин да се кроз комуникацију дође до решења, јер нас чекају велики изазови.

„Све смо старији, све смо болесни и чекају нас будуће пандемије. Ако се као цивилизација, као човечанство не ујединимо пред тим изазовима, онда ћемо можда и чак и нестати“, поручио је Зелић.