Друштвене мреже – лек за усамљеност или убица друштвености

Када је млади студент Универзитета Харвард Марк Закерберг 2004. године основао Фејсбук, како би академци међусобно лакше комуницирали, вероватно није могао да претпостави да ће две деценије касније свака трећа особа на планети имати свој профил на овој популарној друштвеној мрежи.

У овом моменту више од три милијарде људи на свету има свој профил на „Фејсу”, а највећи број корисника живи у Европи и Сједињеним Америчким Државама. Готово сви пунолетни грађани Старог и Новог континента чланови су ове друштвене мреже.

Чувају ли нас друштвене мреже од усамљености или гурају у отуђење

Психијатар професор доктор Владимир Дилигенски истиче да се људи чим устану прво хватају за телефон и Фејсбук и гледају ко је шта објавио, шта има ново, шта је лајковано, да ли им је неко тражио пријатељство. Радозналост се налази у корену таквог понашања.

„Радозналост је урођени феномен који је непогрешив и заиста веома моћан. Та радозналост тера људе да виде шта има ново. Оно што је ту проблем, јесте што настаје тзв. екранизација деце. Значи, није то само Фејсбук, него све друштвене мреже и употреба интернета који на неки начин потпуно социјално изолују дете које остаје код куће, 'везано' за столицу, уместо да се игра или да се бави у неким друштвеним активностима. Много више проводи поред екрана и отуђује се. Та социјална компонента која је у суштини најбитнија за квалитет живота полако изостаје“, објашњава професор Дилигенски.

Према његовим речима, постоји опасност и од изостанка развојне компоненте код малишана.

Услед претераног гледања у екране, указује професор, долази до тога да деца теже почињу да говоре и тако остају на неки начин закинута за правилан развој.

Друштвене мреже као сурогат друштвености

Аутор књиге Друштвеност у доба интернета, социолог професор доктор Далибор Петровић дуго је проучавао тему утицаја друштвених мрежа на друштвене навике људи и наводи да модеран начин живота и сви процеси који су око нас, неповољно утичу на друштвеност, те да је процес отуђења неминован.

„Склони смо да повежемо неке факторе који су евидентни и да их прогласимо за узрочнике. Рецимо: сви користимо Фејсбук, сви имамо осећај усамљености, значи Фејсбук је узрок усамљености. А заправо ствар је помало обрнута. Фејсбук и настаје у тренутку када људи већ увелико осећају да су на неки начин искорењени из друштвених веза, да им је све теже да одржавају друштвене везе“, каже професор Петровић.

Према његовој оцени, Фејсбук се може посматрати као једна врста сурогата друштвености, као нужни избор у друштву у којем је све теже одржавати друштвене везе.

Човек је друштвено биће, проналази начине који су му доступни и у овом случају то су друштвене мреже.

„Повратно, друштвене мреже могу негативно утицати на оне људе који пребаце смисао свог живота, представу себе, репрезентацију себе на друштвену мрежу. Они су појединци, мали проценат. Када говоримо у глобалу, не можемо рећи да смо одједном у последњих 20 година престали да се дружимо, да су јавна места празна. Изађите по улицама, погледајте клубове, кафиће, позоришта – и даље људи излазе, и даље се људи друже, али су увели један алтернативни начин друштвености који свакако мења обрасце. То није друштвеност каква је била некада, она је површнија, она је другачија, али она и јесте друштвеност примерена 21. веку“, прецизирао је професор Петровић.

Др Дилигенски истиче да вештачко дружење на онлајн мрежама, где имате 2.000 пријатеља, намеће питање какве су то пријатељства: „То мора да је јако површно или никакво пријатељство, али, опет, можда је то допуна, нешто што нам недостаје, па је и природно да човек тежи да има што више пријатеља“.

Разне опасности вребају у дигиталном простору почев од манипулација, злоупотреба и превара, па све до навођења на повређивање себе или других. Млади су посебно угрожени, а једна од највећих заблуда је да се то дешава неком другом.

Када је о отуђењу реч, мреже имају велику улогу, али су ипак део ширег проблема. 

„Не можемо за Фејсбук и мреже генерално рећи да немају негативне последице по друштвеност, али ако се говори о узроцима, онда ћемо пре рећи да је модерни начин живота, темпо, трансформација капитализма, рад какав је данас. То суштински данас кида друштвеност“, поручује професор Петровић.