Апокалипса у главама људи: Како уверења о крају света мењају поглед на будућност

У разговору са водитељима подкаста „Science Unscripted", Конором Дилоном и Габријелом Борудом, Метју Билет, социјални психолог са Калифорнијског универзитета је навео да људи верују у разне сценарије о крају света.

„Неки под тим подразумевају изумирање људи", каже Билет. „Други мисле на колапс цивилизације или неку врсту трансформације цивилизације какву познајемо, што понекад води ка утопији или обнови човечанства. А има и оних који мисле на потпуно уништење Земље, рецимо услед судара са кометом или снажног Сунчевог зрачења."

Већина нас је бар некад размишљала о крају света. Оно што су Билет и његове колеге желели да сазнају јесте како таква уверења утичу на ставове људи.

Истраживачи су утврдили да ставови према глобалним ризицима зависе од четири фактора:

• колико брзо верујете да ће доћи крај света
• на који начин мислите да ће се то догодити
• какву личну улогу имате у том процесу
• шта верујете да ће се десити након краја света

„На пример, ако мислите да је крај света у Божјим рукама, односно да представља испуњење натприродног пророчанства, мања је вероватноћа да ћете бити спремни да предузмете скупе, а понекад и радикалне мере како бисте спречили глобалне ризике, попут климатских промена."

Слично томе, ако верујете да за људе нема будућности, мање је вероватно да ћете подржати политику која се тичу целе заједнице, као што су виши порези за финансирање смањења емисије штетних гасова.

Проучавање психологије размишљања о крају света

Истраживачи су спровели студију са скоро 3.500 учесника у САД и Канади којима је представљен списак од пет глобалних ризика:

• економски (на пример, колапс ланаца снабдевања, дужничка криза)
• еколошки (природне катастрофе, неуспех у ублажавању климатских промена)
• геополитички (нуклеарни рат, распад држава)
• друштвени (пандемије, слабљење друштвене кохезије)
• технолошки (вештачка интелигенција, дезинформације)

Људи су затим одговарали на питања о томе колико им крај света делује близу, да ли верују да ће га изазвати људи или ће наступити божанском и/или космичком интервенцијом, да ли сматрају да имају контролу над догађајима који воде ка крају света, као и како емоционално доживљавају апокалипсу – као нешто добро или лоше.

Истраживање је показало да већини људи крај света делује „далеко и апстрактно", али да сваки трећи Американац данас апокалипсу доживљава „лично и непосредно".

„Људи који верују да ће крај света бити током њиховог живота – глобалне ризике, попут климатских промена, пандемија или вештачке интелигенције – доживљавају озбиљније, више их се плаше и спремнији су да предузму скупе мере како би их спречили", каже Билет.

Како размишљање о крају света утче на суочавање са неизвесношћу

Ово истраживање ипак оставља простор за наду, али све зависи од тога како доживљавате крај света.

Како објашњава Билет, неки људи верују да након краја света не долази ништа добро: „Ако дође до нуклеарног рата – то је крај. Сви су мртви."

„Али други верују да ће после краја света наступити утопија, да ће Земља бити обновљена, нарочито за праведне", додаје психолог.

Начин на који доживљавате крај света је врло лична ствар. Али размишљање о апокалипси је и колективни процес, истиче Билет – сви смо у то укључени, без обзира на лична уверења.

Управо зато што је реч о колективном процесу, такво размишљање може помоћи људима да се носе са крхкошћу својих заједница и саме цивилизације.

„Ако верујете да имате личну улогу у апокалипси, да ваши поступци имају значај, и ако верујете да након тога следи утопија, лакше подносите суочавање са глобалним претњама које су за друге људе узнемирујуће", каже Билет.

„Постоје докази да таква уверења помажу људима да се носе са неизвесним светом."

Методологија истраживања

Истраживачи су спровели шест пилот-студија са укупно 2.079 учесника у САД и Канади, као и једну унапред регистровану студију са 1.409 испитаника.

Унапред регистроване студије имају за циљ већу транспарентност и смањење ризика од пристрасности, као што је тзв. „накнадно прилагођавање хипотезе резултатима" (HARKing) – када научници мењају почетну хипотезу како би одговарала добијеним резултатима, уместо да признају да је подаци не потврђују.

Учесници су били из различитих верских средина: католичке, протестантске, евангеличке, јеврејске, муслиманске, као и из нерелигиозних група. Просечна старост била је 50 година, полна структура била је уравнотежена. Већина учесника изјаснила се као белци, док је око четвртине припадала другим етничким групама (црнци/Афроамериканци, Хиспаноамериканци/Латино популација или Азијати). Економска ситуција учесника је била разнолика.

Метју Билет са Калифорнијског универзитета у Ирвину, заједно са колегама Синдејл Џ. М. Вајт са Универзитета Јорк у Канади, као и Азимом Шарифом и Аром Норензаијаном са Универзитета Британске Колумбије, објавио је студију „Уверења о крају света су распрострањена, разноврсна и утичу на то како људи доживљавају и на њих реагују на глобалне ризике" као препринт у јануару 2026. године. У време интервјуа на којем се заснива овај текст, рад још није био прошао научну проверу.