„Одговорност је стигла“: два изгубљена судска спора показују промену курса према власницима друштвених медија

Годинама су законодавци, родитељи и заговорници упозоравали на то како друштвене мреже могу наштетити деци, али сада се технолошке компаније позивају на одговорност путем судских пресуда које би могле да поставе дугорочне преседане.

Прве пресуде и милионске одштете

Порота у Новом Мексику наложила је у уторак компанији „Мета“ да плати 375 милиона долара одштете због тврдњи да су њени производи довели до сексуалне експлоатације деце, између осталог.

Следећег дана, порота у Калифорнији наложила је компанији „Мета“ и „Јутјубу“ да плате шест милиона долара због тврдњи да су обе компаније намерно дизајнирале зависност стварајући производе како би завеле младе кориснике.

Ови случајеви су први који су стигли на суд, а ускоро ће уследити још тужби које ће поднети две координисане групе од више од 2.000 тужилаца, укључујући породице, школске округе и државне тужиоце, који су поднели тужбе против „Мете“, „Јутјуба“, „Тик-тока“ и „Снепа“.

Промена јавне перцепције

Поротници у калифорнијском случају су утврдили да су „Мета“ и „Јутјуб“ деловали злонамерно, насилно и преварантски. Њихова пресуда, донета са 10 гласова за и два против у корист тужилаца, сигнализира да се јавна перцепција друштвених медија и њихових твораца мења – сада кривицу сваљују на пословне праксе индустрије вредне више билиона долара која је дуго пословала са минималном регулацијом и мало последица у САД.

„Ова пресуда је већа од једног случаја“, рекли су адвокати тужилаца у калифорнијском случају у заједничком саопштењу по завршетку суђења. „Годинама су компаније друштвених медија профитирале циљајући децу док су прикривале изазивање зависности и опасне карактеристике дизајна. Данашња пресуда је референдум – од пороте, до целе индустрије – да је одговорност стигла.“

Компаније најављују жалбе

„Мета“ и „Јутјуб“ кажу да се не слажу са пресудама и да ће се жалити. Портпарол „Јутјуба“ истиче да је случај у Калифорнији „погрешно класификовао“ компанију, која тврди да је само платформа за стримовање видеа, а „не сајт друштвених медија“.

Са своје стране, „Мета“ је нагласила специфичности случаја не желећи да суди о свом јавном имиџу. Портпарол компаније је рекао: „Ментално здравље тинејџера је изузетно сложено и не може се повезати са једном апликацијом. Наставићемо да се енергично бранимо, јер је сваки случај другачији, и остајемо уверени у наш протокол заштите тинејџера на мрежи.“ Портпарол је такође указао на то да пресуда у Калифорнији није једногласна.

Џејмс Рубиновиц, адвокат и предавач на Правном факултету Кардозо, који је пратио случај, али није био укључен у парницу, сматрао је да је одлука пороте чврсто на страни тужилаца.

„Десет од 12 поротника гласало је за по свим тачкама оптужнице. То није компромисна пресуда“, наглашава Рубиновиц. „То је порота која је шест недеља слушала сведочења, провела 44 сата већања и дошла до јасног закључка да су ове платформе биле погрешно дизајниране и да су обе компаније то знале.“

Поплава тужби по узору на дуванску индустрију

Заговорници безбедности на мрежи фокусирају се на вишеструку тактику како би оспорили праксе технолошких компанија. Они позивају Конгрес да усвоји регулативу, формирајући коалиције родитеља, тинејџера и заговорника који могу да креирају јавне кампање које привлаче пажњу и износе хиљаде тужби у први план.

Мајк Прулкс, који води истраживачки тим компаније „Форестер“, сматра да тактика изгледа функционише.

„Ове пресуде означавају неочекивану прекретницу“, наводи Прулкс. „Негативно расположење према друштвеним медијима се градило годинама, а сада је коначно прокрчило пут.“

Притисак да се платформе редизајнирају

Циљ је да се компаније друштвених медија приморају да редизајнирају своје производе и учине више како би заштитиле децу на мрежи. У групи консолидованих случајева у Калифорнији, поротници могу само да доделе одштету, а не да диктирају промене платформи.

Адвокати тужилаца су рекли да ће, ако покрену довољно тужби и наставе да добијају, на крају компанијама бити једноставније да промене своје платформе него да се боре на суду.

Хиљаде тужби против компанија друштвених медија подсећају на оне поднете против великих дуванских компанија деведесетих, које су се фокусирале на зависност коју цигарете изазивају и јавно порицање њихових произвођача упркос сазнању о штетности њихових производа.

Спорне функције и интерни докази

Адвокати тужилаца су у оба случаја тврдили да су неке од функција које су компаније друштвених медија уградиле у своје платформе, као што су бесконачно скроловање и аутоматско репродуковање видеа, дизајниране да држе људе на апликацијама – чинећи тако да њихови производи изазивају зависност.

Тужбу у Новом Мексику поднео је државни тужилац, Раул Торез, а фокусирала се на то да је „Мета“ омогућавала предаторима да користе своје платформе, у суштини стварајући ад хок тржиште за трговину децом у сврху сексуалне експлоатације.

Држава је спровела тајне операције на „Метиној“ платформи да би илустровала како компанија није успела да заустави такву експлоатацију. Торезов случај је такође оптужио „Мету“ да је дизајнирала своје платформе за максимално ангажовање корисника, што је довело до зависности код младих људи.

Порота је саслушала сведочења руководилаца компаније, узбуњивача и вештака. Али оба случаја су се у великој мери ослањала на интерне документе технолошких фирми, који су укључивали имејлове између запослених и истраживања која су наручиле саме компаније. Већина докумената је била запечаћена док нису почела суђења. Адвокати „Мете„ и „Јутјуба“ су имали потешкоћа да порекну доказе које су сами изнели.