Кинеска година змаја доноси просперитет, а пре него што стигне, ваља се ошишати и опростити дугове

„Година змаја је једна од 12 година у тим циклусима које иду по кинеском зодијаку. Ја сам срећан што могу да кажем да је то добра година, биће добра година. Јер змај има, колико год нама деловао страшно у нашој митологији, змај је у ствари симбол просперитета. Змај у ствари воли стабилност јер он је чувар блага. У свим кинеским предањима и у осталим азијским предањима змај чува благо и обезбеђује просперитет“, објаснио је симболику која прати овај догађај, јапанолог Драган Миленковић.

Каже да је у питању државни празник и велики – народни празник.

„Они га зову, у ствари, Пролећни фестивал, који траје од десетог, па онда до двадесет четвртог фебруара траје, када почиње тај, опет, Фестивал лампиона, који се пуштају низ реку. Значи, имају читав низ свечаности и имају много ствари које треба и не треба радити у Новој години“, додао је.

Објаснио је да, према кинеској традицији, све почиње тако што се куће најпре темељно чисте и припрема храна унапред за три дана. Каже да се то поштује и у Јапану, и у Кореји, и у Кини. На менију су посебне намирнице, међу њима су и врсте кифлица које су пуњене месом и ваљушци.

Зелено и младо дрвеће као симбол просперитета

„Кинези су много ствари у кулинарству поклонили свету и чак шпагети не би били италијански, да их кинески трговци, не Марко Поло, кинески трговци су их донели. Мантије су ношене испод седла, коњаници су носили и оне се кувале испод седла“, прича Миленковић.

Од обичаја које током новогодишњег празновања практикују у Кини, издвојио је писање честитки, али и веровање да се „треба ошишати пред нову годину, купити ново одело, вратити дугове али их и опростити“.

О Години змаја има више тумачења, а једно од њих је да је реч о години младог зеленог дрвећа које, према веровању, доноси просперитет.

Соња Вишњић, такође јапанолог, изучава лунарни календар који су правили и користили, или користе, поред других народа и Кинези.

„Реч је о томе како да се у ствари Земљин сателит, пошто је Месец Земљин сателит, искористи као савезник и помоћник у човековим свакодневним пословима. Сада та знања нису заборављена, али су помало посебно код нас скрајнута. Лунарни календари су у почетку били углавном везани за земљорадњу. Јер је већина становништва, па до Другог светског рата више од 80 одсто становништва иначе живело на земљи и обрађивало је“, изјавила је Вишњићева.

Календар садржи опште смернице о томе када ваља садити семе биљака, када заливати, пресађивати, а када је повољно време за ђубрење, орезивање…

„Месец утиче између осталог, утиче на течности. Знамо, плима, осека, менструални циклус код женс… Е па тако верују травари, ботаничари и тако даље, да утиче на окружење биљног сока у биљкама. А између осталог календар, барем смернице су овде приказане, значи како да рецимо искористимо месечеве мене и ритмове у кући и домаћинству“, објаснила је неке од смерница из лунарног календара, гошћа Јутарњег програма.

Тајна успеха броја осам

Постоји још веровања везаних за друге календаре.

„И Кинези и Јапанци су своје Олимпијаде, у Кини је била 2008, организовали у ствари према нумерологији. Осам је број који се пише као две црте које иду бесконачно и напредују. И они су организовали осмог августа, значи осми – осми, 2008, у осам сати увече, осам минута и тако даље. И та Олимпијада је успела. У Јапану су организовали Олимпијаду 24. јула, било је 2020, и збир цифара био је осам“, каже Миленковић.

Додаје да „Кинези, Јапанци, Корејци, ма колико били различити политички, сарађују кад су такви догађаји у питању“ и да су добар пример тога како треба живети са комшијама.