Манастир Бешеново – рушен, паљен, до темеља уништаван, али поново пркосно ниче

Пре десет година била је само пољана зарасла у коров. Данас је манастир Бешеново поново место живота и радости верника и посетилаца.

„Зидати манастире зидине које ће бити празне без духовног живота, без народа нема смисла, али овде овај манастир док је била у назначењу обнова док смо чупали купињу трње по старом темељу људи су показали радост, па чак и на тим старим темељима обављана су крштења, венчања и друга молитвословља и богослужења“, каже игуман манастира Бешеново Арсеније.

Све што су векови сачували, обнова је, кажу у Бешенову, будућим генерацијама оставила у аманет. У цркви су остаци ранохришћанског светилишта, гроб последњег из лозе Немањића, Александра Рашковића, бројне дароване реликвије. Нису штедели труда ни воље, заједно са игуманом и једним монахом мештани и бројни поклоници.

„Значи нам много, ми смо ово чекали више од 80 година, кад су враћена звона после рата једна су била у Даљу, Манђелосу, Бешенови, кад су се вратила и кад су први пут зазвонила то је била радост“, наводи Борислав Ерцеговац из Бешеновачког Прњавора.

„Мислим да је то део српске културе и нешто на чему треба да се ради и да је то оно што треба да покажемо да имамо, баш сам импесионирана“, искрена је Ранка Котур из Перта у Аустралији.

Кад имаш темеље, имаш се на шта и ослонити, кажу у Бешеновском Прњавору, а у најстарији међу Фрушкогорским манастирима утиснуто је 800 година српске историје.

„Моја порука целокупном човечанству, да се држи јеванђелских врлина и вредности, а посебно нашем српском народу да истрајава у ово време, како би патријарх Павле казао у ово небивало време, дакле што се није записало што се не памти, што је неко друго наше животно давање или доживљавање - да будемо истрајни у вери“, истиче игуман Арсеније.

Истрајаће у Бешенову и на облагању цркве, фрескопису, завршетку просторија за посетиоце, новом конаку и ризници. Пронађени прстен са печатом ктитора Драгутина Немањића, у Бешенову и после 8 векова поново оставља траг.