Шта треба да знате о мишићној меморији да бисте остали у форми

Наука каже да постоје две различите врсте мишићне меморије. Један тип, неуролошки, везан је за присећање научене активности, док је други облик, физиолошки, повезан са поновним растом стварног мишићног ткива.

Разумевање како обе врсте мишићне меморије функционишу могу нам помоћи да добро почнемо ако одлучимо да успоставимо нову рутину рекреације или је поново покренемо после дуже паузе.

Неуролошка мишићна меморија

Неуролошки облик мишићне меморије је вероватно тип који већина нас повезује са термином, јер има везе са феноменом у коме се чини да наши мишићи „памте“ одређене покрете. Чак и ако нисте возили бицикл неколико година, на пример, вероватно можете да скочите на један и са лакоћом окрећете педале. Исто је и са свирањем песме на клавиру коју сте можда запамтили као дете.

Али разлог зашто можете да возите бицикл или свирате клавир није зато што су мишићи ваших ногу или прстију запамтили потребне покрете.

Уместо тога, то је због моторичког учења које се догодило у централном нервном систему. Континуираним понављањем одређених покрета, мозак и кичмена мождина – радећи у тандему и независно – стварају снажне и ефикасне неуронске путеве за преношење одговарајућих сигнала на било који део тела који треба да се активира.

Ова врста мишићне меморије такође значи да наш мозак више не мора да размишља толико о покрету, наводи неуролог Брет Џонсон.

Када почињемо да учимо нове покрете или вештину, налазимо се у когнитивној фази, каже Џонсон. Покрети су нам спори и неефикасни и постоји висока активација у фронталном кортексу, који је центар у мозгу задужен за размишљање.

Одатле напредујемо ка асоцијацијској фази, током које мозак и даље напорно ради, али покрети постају флуиднији и уједначенији. Мишићно памћење се постиже када дођемо до аутономне фазе. Покрети су нам тада тачни и складни, а главна активност мозга се пребацила на базалне ганглије, регион укључен у аутоматско функционисање.

Међутим, постоји једно упозорење за неуролошко памћење мишића. Ако немате надзор од стране тренера, тренера или наставника док постављате ове неуронске путеве, можда ћете нехотице развити лошу технику, било да је то трчање неефикасним кораком или погнутост над тастатуром. А лоша техника, према истраживању ,може повећати ризик од повреда.

„Будите свесни образаца покрета које развијате“, напомиње Џонсон, „Имајте у виду да ће ови обрасци временом постати укорењени и теже их је разбити.“

Уз то, Џонсон је приметио да неки стручњаци верују да не постоји увек једна исправна техника за сваки покрет, јер људи користе мало другачије технике или праве одређене модификације покрета на основу својих индивидуалних ограничења, као што су висина, тежина и ниво кондиције. Фудбалски голмани, на пример, Џонсон каже да неки верују да широки став није најбоља техника. Ипак, студија објављена у часопису Sports Biomechanics указује да би овај став заправо могао бити ефикаснији.

Физиолошка мишићна меморија

Физиолошка страна мишићне меморије има везе са способношћу да се брзо поврати изгубљени мишић. Ово се често види код људи који често иду у теретану, а затим направе дугу паузу. Иако ће изгубити мишићну масу због неактивности, она ће се обично вратити брже него када су је први пут формирали.

Овај облик мишићне меморије се јавља зато што када први пут изградите мишиће, ваше тело додаје нове ћелије тим мишићима. Али када изгубите мишиће, те нове ћелије не нестају, као што се раније мислило. Уместо тога, они се задржавају и лако се поново активирају када се вратите својој типичној рутини. Ово је показано у прегледу објављеном у издању Frontiers in Physiology из 2019.

„Мишићи се враћају невероватно брзо“, каже Ник Мичел, оснивач и извршни директор компаније за персонални тренинг са седиштем у Манчестеру.

Иако постоји општа сагласност у научној заједници да се мишићна маса враћа брже него што је уопште потребно да се нагомила, још увек постоји много непознаница. На пример, колико дуго можете да се удаљите од активности и очекујете да се ваши мишићи - или мозак - поново активирају са лакоћом?

Нажалост, не постоји консензус о временском оквиру. „Сви смо различити“, напомиње Мичел. „Различита генетика, обрасци спавања, механизми стреса, дијете." Оно што се зна, додаје, је да што дуже имате те чврсте бицепсе, они ће спорије нестати без активности и брже ће се вратити када наставите са вежбањем.

Редовна вежба и функција мишића

Заиста, бројне научне студије су показале да се мишићи понашају другачије код оних који редовно вежбају у поређењу са онима који не вежбају, каже др Џадиш Кабчандани, професор јавног здравља на Државном универзитету Новог Мексика. Ипак, обимне, дугорочне студије су оскудне, делимично зато што је тешко прецизно измерити нивое активности људи или их пратити годинама.

Дакле, иако научници сада знају да када добијете нове мишићне ћелије оне не нестају у тренутку када престанете да вежбате, они још не знају да ли ће нестати након одређеног нивоа или дужине неактивности. Ово ће бити једна од главних тема за следећу генерацију истраживања.

До тада, Кабчандани нуди неколико савета. „Не клоните се бицикла толико дуго да заборавите како се вози бицикл. Што се дуже клоните неке активности, дуже је потребно вашем мозгу да јој се врати. И вашим мишићима."

Поред тога, вежбање се не односи само на мишићну меморију, већ и на снагу воље. „И ваша снага воље постаје слабија што сте више удаљени од активности“, напомиње др Кабчандани.