Дигитални номади радо бораве у Србији, али би волели да могу дуже да остану
Србија је већ дуже међу прве четири земље у Европи и двадесета дестинација у свету по привлачности за дигиталне номаде – запослене у ИТ индустрији који одлуче да посао спакују у кофер и раде у било којој земљи. Србија је често њихов избор, али измена прописа ускоро би требало да им рад и боравак код нас учини још повољнијим.
Када му је досадио посао у Лондону тридесетпетогодишњи Рич одлучио је да му канцеларија сваког месеца буде у новој држави. Србија му је пета адреса.
„За мене су битнији људи од саме државе у којој сам. Овде се осећам релаксирано и Лондон ми уопште не недостаје. Важна ми је атмосфера и простор у ком радим, а овде ми је одлично“, каже Рич Вордсворт.
Као одлично место за рад дигитални номади у Европи најпре наводе Португалија, потом Шпанију, Пољску и Србију.
Многобројни су разлози због којих дигитални номади бирају Србију за привремени живот и рад. Неки које најчешће наводе су стабилна интернет конекција, безбедно окружење, ниски трошкови живота, али и гостопримљиви домаћини који добро говоре енглески.
„Од тога што имамо квалитетан интернет до тога што имамо приступачне коворкинг просторе где они могу да раде. Али поврх свега имамо и занимљив ноћни живот, и велику понуду кафића, ресторана... Једном речју, заокружујемо тај неки њихов дан“, каже Нана Раденковић, суоснивачица креативног хаба „Нова искра“.
Најчешће долазе између априла и октобра. Задржавају се у просеку два и по месеца и троше знатно више од класичних туриста.
„Знамо да је по тим неким статистикама 114.000 евра просечна годишња зарада једног дигиталног номада. Нису пријављени у Србији, али они та нека своја примања троше у Србији и зато се и буџет може пунити њиховим примањима“, напомиње Никола Сивч, председник Удружења за промоцију дигиталних номада, послова на даљину и технологија.
Тренутно наши закони дигиталне номаде не разликују од туриста па им је и боравак ограничен до 90 дана.
„Једна од предложених ствари у том Закону јесте и права 'дигитал номад' виза која ће морати даљим подзаконским актима да се уреди, али ће на тај начин постојати јасне процедуре које један дигитални номад мора да испуни да би добио ту визу. А то ће му омогућити да у години дана може да борави овде дуже од тих 90 дана, да не мора да одлази из земље или регулише свој статус“, објашњава Иван Бркљач, директор програма за циркуларне миграције, организације „Тачка повратка“.
Уз проблеме са визом, номади Србији замерају – квалитет ваздуха и однос према ЛГБТ популацији. Кад би се и то побољшавало у Србију би још чешће долазили.
Коментари