Мобилни телефони су прљавији од даске ве-це шоље, а српски стручњаци имају решење

Истовремено, скоро 90 одсто свих испитаника користи мобилни у тоалету, проверавају имејлове и друштвене мреже.

Скоро половина испитаних користи мобилне телефоне и док припрема храну. Што да не, има много укусних рецепата онлајн. Међутим, само 40 одсто њих после тога опере руке сапуном, пре него што се поново дохвати хране.

Многи који носе телефон у тоалет, након тога га уносе и у спаваћу собу, па чак га одложе на кревет на ком спавају.

Даска на ве-це шољи има 1.200 бактерија по квадратном инчу. Радна површина у кухињи је још прљавија – више од 1.700 бактерија, а посуда за храну љубимаца више од 2.000.

Међутим, екран мобилног телефона има чак 4.500 бактерија по квадратном инчу. Колика је површина вашег телефона?

Једино прљавије место је изгледа квака на вратима. Има више од 8.600 бактерија по квадратном инчу.

По овим подацима, безбедније је да лице наслоните на ве-це шољу него на телефон.

Иначе, телефоне насељавају разне бактерије од којих су неке опасне, стафилокок, салмонела, ешерихија коли...

Заштина фолија домаћих стручњака

Биљана Тодоровић Марковић и Зоран Марковић су са младим истраживачима Института у Винчи нашли начин како да се изборимо са овим бактеријама које колонизују наше телефоне, али не само телефоне.

Они су у Београдској хроници представили фолију која изгледа као обичне силиконске футроле за телефоне.

„Утврдили смо да фолија убија два соја бактерија - златну стафилококу у интервалу од сат времена и ешерихију коли за само 15 минута. Честице у полимерским фолијама су осетљиве на светлост и под њеним дејством емитују једну врсту кисеоника који је веома токсичан за разне врсте бактерија“, објашњава Биљана Тодоровић Марковић, професорка на Институту у Винчи.

Напоменула је и да фолија и наночестице у њој ни на који начин нису токсичне за људе.

Проф. др Зоран Марковић навео је да је фолија веома постојана и да наночестице у њој не губе снагу.

„Принцип свих пластичних антибактеријских материјала јесте да се у њих ставља нека супстанца са антибактеријским својствима која из њих цури. Код ове врсте фолије имате фиксиране наночестице у њој. Кисеоник из атмосфере улази кроз поре и под дејством светлости добијате синглетни кисеоник који је врло краткоживући и он на површини фолије убија бактерије“, истиче Марковић.

Наредни корак је да се утврди какав ефекат ова специјална фолија има на вирусе.

„Прво би радили тестове на ротавирус, који се најчешће детектује на површини мобилног телефона. После тога ће бити рађени тестови и на вирус грипа, као и на ковид“, каже Тодоровићева.

Иако још није комерцијализована и не може се наћи у продаји, Марковић је проценио у ком распону би се кретала цена.

„Цена се умногоме разликује када причамо о лабораторијској изради и када се процес индустријализује. Нас су у лабораторији израда и материјали коштали 500 евра, али када би се купила опрема и хемикалије из Кине, онда би фолија коштала између 10 и 100 евра у зависности од модела“, објашњава Марковић.

Он је открио да постоји намера да се оваква фолија примени и на другим предметима.

„Ово је одлично решење за предмете који се додирују пуно пута током дана. Примера ради, мобилни телефон дневно се просечно додирује три сата и има више од 2.500 контаката. Иако је то предмет који највише додирујемо, фолија се може применити и на другим прометичним површинама, попут већ поменутих квака“, наводи Марковић, а његова колегиница додаје да би оваква технологија могла да се примени и у здравству, посебно у болницама.