Тик-ток поново пред америчким судом – да ли само ова друштвена мрежа изазива зависност

Друштвена мрежа Тик-ток је према подацима из 2023. достигао 150 милиона корисника, неки кажу и до 170 милиона, у Америци, а укупно у свету око милијарду и по, напомиње гост Јутарњег програма, Војислав Родић, ИТ стручњак. Иначе, у Кини се ова друштвена мержа зове Доу-јин и прилично је другачија, а на месечном нивоу има 750 милиона активних корисника.

„То је мрежа на којој се објављају кратки видео-записи. Можете и сами да објавите, а можете да пратите друге. Наравно, већина су посматрачи, конзументи. Када се укључите, када отворите профил, оно што вам се нуди је једна бескрајна трака. И кључ у томе – бескрајна. Кад идете од снимка до снимка – нема краја“, истиче Родић.

Алгоритам мреже зна који нас садржаји занимају на два начина, објашњава гост Јутарњег програма. Једно су садржаји које пратимо, које прате наши „пријатељи“ на мрежи, или садржаји који су нам занимљиви из било ког разлога, а теме су најшире могуће. С друге стране, можемо да се определимо за оно што нам мрежа сама подразумевано нуди, што је у ствари комбинација оних видео-снимака за које смо изразили интересовање и онога што нам је мрежа препоручила.

„И ту је кључ свега. Како вам препоручује? На основу тога шта сте гледали. Значи, кад кренете у почетку, то су неки популарни снимци. Већ на основу тога шта сте погледали до краја, шта сте само прескочили после пар секунди, шта сте можда лајковали, коментарисали, поделили са другима. Тај алгоритам је изузетно добар у томе, али то раде и све друге друштвене мреже или интернет платформе сличног типа“, истиче ИТ стручњак.

Како препознати зависност од друштвених мрежа

Поставља питање зашто ће се само Тик-ток наћи пред судом уколико и остале друштвене мреже раде по истом принципу. Тужиоци који оптужују Тик-ток да утиче на стварање зависности код деце, ослањају се на исраживање које показује да 17 одсто тинејџерики у Америци каже да је зависно и да дневно проводе минимум два и по и више сати на овој друштвеној мрежи.

Професорка Бојана Динић, са Универзитета у Новом Саду, напомиње да зависност од друштвених мрежа није званично призната у класификацији менталних поремећаја, али једна група стручњака се залаже за то да се и она уврсти у дијагностички систем.

„Симптоми зависности од друштвених мрежа су слични симптомима билог другог облика зависности и они су пре свега преокупираност друштвеним мрежама. Дакле, особа размишља о друштвеним мрежама чак и када није на њима. Онда појачана анксиозност, узнемиреност и раздражљивост услед немогућности приступа друштвеним мрежама. Потом, немогућност контроле времена која се проводи на друштвеним мрежама“, објашњава професорка.

Све ово прати и занемаривање других аспеката живота – занемаривање школских обавеза, друштвених контаката, услед ћега долази до честих сукоба са окружењем. Једна од тужитељки, Летиција Џејмс се управо позива на ове аргументе да је већина младих људи свесна неких од симптома, али додаје и аргумент да су многи изгубили живот због Тик-ток изазова.

Америчко судство се већ четири године бави Тик-током

Војислав Родић подсећа да се против Тик-тока на судовима у Сједињеним Државама поступци воде још од 2020. године, од извршне уредбе коју је донео председник Доналд Трумп у којој је било наложено компанији „Бајт денс" да у року од 45 дана нађу америчког купца или ће им бити забрењен рад. Што на суду није прошло, првенствено због позивања на Први амандман америчког Устава о слободи говора и да свако има право да одабере који ће сервис да користи.

„Наравно, ту се користе и економски фактори. Ви на Тик-току у Америци имате огроман број, сигурно преко пет милиона радњи, предузетника, којима је то најлакши, најјефтинији начин да рекламирају своје производе и услуге. Често су то само појединци који, ако су атрактивни, могу да стекну стотине хиљада пратилаца, што онда, пошто је цео приход се базира на рекламама и цео пословни модел се базира на томе да корисници проводе што више времена. Ја, када сам отворио свој Тик-ток налог пре неколико година, мислио сам хајде да погледам мало петнаестак минута, кад сам следећи пут погледао на сат, прошло је два сата“, истиче ИТ стручњак.

У суштини, Тик-ток функционише исто као и већина других друштвених мрежа, само је успешнији, посебно у томе како успева да задржи првенствено млађе кориснике. У Америци, просечно време које корисници проведу на Тик-току је од 75 до 107 минута дневно, зависно од извора. Међутим, како се иде ка млађим узрастима, време се повећава на два до четири сата.

Али код оних од 11 година, који по правилу не би смели да имају отворен налог, и наводно Тик-ток то не дозвољава, али се по њиховим рекламама и садржају види да су свесни да имају млађе кориснике, они проводе од шест до осам сати дневно на овој друштвеној мрежи.

Ко је одговоран што дете проводи шест сати на Тик-току

Професорка Динић сматра да је одговорност и на компанијама које производе друштвене мреже, али и да целом друштву недостаје боља едукација.

„Али реагује се тек у ситуацији када се симптоми већ испољавају, а да не би дошло до тога, у циљу превенције потребна је едукација и дигитална писменост и родитељи и наставника, али и самих ученика, односно саме деца, о томе како да контролисано проводе време на друштвеним мрежама и није то само питање времена која се проводе на друштвеним мрежама, него квалитета садржаја који се прати“, истиче проф. Динић.

Родитељи би требало да буду укључени у контролу садржаја коју дете прати, а најбоља стратегија је родитељска медијација, односно да заједно са децом креирају садржаје и на тај начин буду укључени у то шта дете прати, препоручује професорка.

Војислав Родић сматра да је основна одговорност ипак на родитељима. Напомиње да није примарна врста садржаја већ је примарна технологија која у ствари изазива стање зависности.

„Решење за родитеље: осмислите друге активности са вашим децом, а то значи проведите време, које ће бити у физичком простору, у шетњи, у кретању, у игри, у цртању, у писању на папиру...“

Слобода говора или стварање зависности

Тик-ток је објавио које технике користе, али се испоставило да није све до краја објашњено, напомиње ИТ стручњак. Основни пословни принцип је да клијент што дуже буде на мрежи како би видео што више реклама, јер су оне основни извор прихода.

Када се прича о зависности, тужиоци 14 америчких држава се позивају на истраживања у којима су испитаницима дељени упитници који су идентични упитницима који се користе за испитивање зависности, на пример, од дроге, од коцкања. Само је уместо речи коцка или нека од дрога замењено друштвене мреже или конкретно Тик-ток.

„Међутим, забрана, по правилу, никад није решења. Забрана је само нови изазов“, сматра Војислав Родић.

Проф. др Бојана Динић напомиње да су друштвене мреже важан део нашег живота, посебно код адолесцената код којих је изражена потреба за прихватањем.

„Наравно, друштвене мреже имају и добро и лоше, али никако не треба забранити друштвене мреже. Као што сам рекла, родитељи, ако сад причамо о томе шта они могу да предузму је, најбоље је да се укључе у друштвени живот свог детета на друштвеним мрежама. Дакле, морају да сазнају како друштвене мреже функциониште, конкретно те које њихово дете користи. И најбоље би било када би могли да заједно креирају неке садржаје и на тај начин то може помоћи и зближавању детета и родитеља“, наводи професорка.

Војислав Родић закључује да нам друштвене мреже омогућавају да будемо у контакту са особама које су нам далеко, а истовремено губимо контакт са онима који су поред нас.

„Другим речима, замените време које се у толикој мери проводи на друштвеним мрежама са другим активностима, а онда оно што преостане користите дигитално“, саветује ИТ стручњак.