Француска влада објавила рат друштвеним мрежама, да ли Париз гаси ватру бензином

Европом се мање-више незапажено провукла вест на какву је просечан Европљанин, поготово претходних година, можда и навикао, али не у свом дворишту.

Француски Сенат је 27. октобра усвојио предлог закона под паролом "Вандали плаћају”, са амандманом који омогућава блокирање друштвених мрежа уколико довољно брзо не уклоне поруке којима се подстиче на насиље, и то без судске одлуке.

Реч је о једном од најстрожих закона у тој области у западном свету.

Француска власт одлучила се на драконску меру, коју западне демократије обично замерају остатку света, усред ерупције насиља у протестима чија су кључни састојци – друштвене мреже и они који на њима проводе више времена него без њих.

У почетку беше лајк

"Субота је и распуст је, сви могу да дођу" – тим речима је аутор налога V2 на Тиктоку позвао на велики протест 17. октобра због пада куповне моћи у Француској. Младић је изгледа први предложио тај датум, још почетком септембра, а снимак је на Тиктоку покренуо лавину порука и добио стотине хиљаде лајкова.

Бунт средњошколаца кренуо је већ 18. септембра из школе "Антоан де Сент Егзипери" у Кретеју, предграђу Париза.

Ђаци су договорили блокаду своје школе после штрајка наставника и, како су касније испричали, "све организовали" у групи на Снепчету.

Поруке су се ређале једна за другом, а у пола седам ујутру ученици су већ постављали барикаде испред школе.

Бунили су се због упражњених наставничких места, недостатка медицинских радника у школи и трошне зграде, а из Кретеја се покрет убрзо раширио по целој земљи.

Неколико дана касније, ученике је подржао посланик крајње левичарске Непокорене Француске Луј Бојар, а снимак који је објавио на Тиктоку премашио је милион и по прегледа.

Сторији, затворене групе и "deter" налози

Мобилизација на мрежама била је велика, али разбијена на мноштво малих налога. Париски средњошколци отварају профиле на Инстаграму са додатком "deter" у имену, скраћено од француског “déterminé“, што значи "одлучан". Преко њих, у сторијима који нестају после 24 сата, објављују време и место окупљања.

Затворене групе на Инстаграму, Снепчету и Воцапу, са десетинама, а понекад и стотинама ученика, служе као наставак ђачких скупова. Ту се договарају места окупљања, тактика и опрема, па и где наћи контејнере за барикаде.

"Одлуке доносимо у међусобној комуникацији (…), а онда велике налоге користимо да пренесемо оно што смо одлучили", објаснио је за Монд младић који води налог блокаде једне средње школе у Буају, на западу Француске.

"Тако се информишемо о окупљањима за блокаду, о датуму и, отприлике, о томе шта нас чека", рекла је за Франс инфо ученица из Лиона.

Групе се брзо попуне, јер на Снепчету примају највише 201 члана. Ученици у Рену зато прелазе на Воцап, где стаје више од хиљаду људи. За ширење вести, каже један од њих за Франс 3, "најбољи је и даље Тикток".

Пази, снима се

Телефон је и камера. Ученици у Орлеану снимају сваки корак протеста, па и сукобе са полицијом, да би имали доказе.

"Боље је стално снимати било шта, него никада не снимати", рекао је један од њих за Франс 3.

Лицејци су брзо схватили и да их неко прати. Бесмислена реченица "Бисмилах, то је тама", постала је поклич покрета широм земље, пошто је приписана полицајцу који је наводно покушао да се убаци у једну групу на Снепчету.

Организовање је делимично прешло и на Сигнал и Телеграм, који важе за безбедније платформе.

Уз упутства о блокадама, ту се све чешће дају и савети како се понашати пред полицијом и шта носити на протесту.

Почетком октобра у Француској су приведене хиљаде малолетника.

Снимци насиља потопили слике мирних протеста

На дан великог протеста 17. октобра, на улице је изашло 550.000 људи према подацима полиције, а 800.000 према наводима организатора.

У сукобу са демонстрантима, полиција је у Паризу, Марсеју, Лиону и многим мањим градовима била надјачана. Пожар у градској кући у Лиможу преношен је уживо на Тиктоку, а снимци пљачке и сукоба преплавили су телевизије и алгоритамске фидове.

У тој поплави снимака, мирни протести у већини градова готово да се нису видели.

Од потцењивања до претње гашењем

Власт у почетку није озбиљно схватала позиве са мрежа, али се став мењао и постепено постајао све оштрији. У белешци од 25. септембра, полиција их описује као неповезане поруке пуне правописних грешака, иза којих, према њеној процени, стоји пре свега жеља да се откаже настава.

Није много прошло, и обавештајна служба у париској префектури признала је да су позиви на друштвеним мрежама збунили полицију на терену.

Тон је крајње заоштрен после 17. октобра, пошто је министар унутрашњих послова Лоран Нуњез запретио привременим гашењем платформи ако се насиље понови.

За председника Емануела Макрона, друштвене мреже су "инструменти мобилизације најгорих порива".

Средњошколци, међутим, имају другачији поглед: снимци полицијског насиља на Тиктоку и Инстаграму продубили су њихово неповерење према органима реда и систему уопште.

Друштвене мреже (ни)су криве

Друштвене мреже нису створиле незадовољство француске омладине – трошне школе, мањак наставника и скуп живот постојали су и пре снимка на Тиктоку. У условима политичке поларизације и галопирајуће кризе јавних финансија, решење нагомиланих проблема се не назире.

Ерупција беса ухватила је, очигледно, државу у раскораку и неспремну, на шта је она реговала пре(оштрим) мерама и претњама забраном.

Такве мере власти, можда могу да ублаже или потисну запаљиву атмосферу, али само привремено. Пре би могли да је додатно распламсају, ако после Сената прођу Народну скупштину и буду примењене.