У Београду најјачи рачунар југоисточнe Европe!

Директор Института за физику, др Александар Богојевић, истакао је да изузетно јак рачунар регион повезује са светом.

„Постројење XII Парадокс IV инсталирано је у Институту, коштало је око милион долара и центар је мреже суперрачунара читавог региона, који је преко нас умрежен са целим светом“, рекао је Танјугу др Богојевић.

Суперрачунар је направљен у САД, али по дизајну наших научника, рекао је Богојевић указавши да „моћне машине попут ове формуле 1, не вреде ако немамо возаче формуле, а то су наши научници“.

Парадокс служи високој технологији и на њему у сваком тренутку ради неколико хиљада различитих група истраживача са свих континената. Никада се не гаси и тренутно је најефикаснија машина у свету, односно 97 одсто времена посвећује решавању проблема које му је неко задао. Просек за Европу је око 65 одсто.

Директор Института навео да је суперрачунар, купљен у оквиру набавке капиталне опреме за потребе нучне заједнице у Србији, до сада зарадио шест пута више новца него што је коштао.

Богојевић подсећа да у сваком већем граду постоје институције које користе ресурсе Парадокса. Тако у Крагујевцу утичу да доктори у Хјустону што боље уграде стент у зависности од облика крвног суда, а из Новог Сада шаљу податке како да јавно осветљење у Лас Вегасу буде најекономичније.

„Има места за наше људе, научнике, ако смо спремни да се ухватимо у коштац са великом конкуренцијом“, рекао је Богојевић и навео да уз помоћ ове машине може да се на време зна да ли ће на пример неко место бити поплављено, и у складу са тим да се реагује правовремено.

Овај суперрачунар је интегрисано, водом хлађено постројење са 2.500 процесора најновије генерације организованих у 220 нодова различите намене и више од четири терабајта РАМ-а, 106 Тесла графичких картица и укупном процесорском снагом од преко 110 терафлопса.

Парадокс је постројење за масивно складиштење дигиталних података капацитета од 200 терабајта.

Корисници из академске заједнице Србије могу приступити Парадоксу кроз Националну грид инфраструктуру „Аегис“, а коришћењем суперрачунарске мреже приступ имају и истраживачи широм Европе.

Једног од домаћих научника кога је екипа Танјуга затекла док ради на овом рачунару је Душан Вудраговић из Лабораторије за примену рачунара у науци при Институту за физику.

Вударговић ради паралелено и на одржавању ове машине, а бави се и науком као студент докторских студија.

Одржавање Парадокса је, према његовим речима, комплексно јер се у земљи не могу положити ни курсеви за његов несметан рад. Душан је, међутим, имао срећу да борави у ЦЕРН-у две године где је радио на кластеру па му је након тог искуства било релативно једноставно да инсталира Парадокс.

Симулатори и кодови, су настали у лабораторији Института и сада су паралелизовани и програмирани тако да на најбољи начин искористе ресурс тог моћног рачунара.