„Успомена на краља Петра“ – непознате информације о животу омиљеног српског краља и жеља да уведе западну демократију

Издавачи су Удружење Адлигат (Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности са Домом легата) и Архив Војводине.

„Откривамо непозната историјска документа, помажемо у њиховом објављивању, допуњујемо и мењамо сазнања о кључним тренуцима српске историје – то је сан сваког директора архива и ја сам почаствован да могу да учествујем у објављивању овако драгоцене архивске грађе“, каже Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.

Дневници су писани лично, за себе, са могућношћу да их евентуално једног дана прочита Ружићева најужа породица. Препуни су значајних непознатих информација, сликовитих детаљних описа који оживљавају једно тешко време, објашњавају закулисне радње. Ружић оштро критикује и детаљно записује сваку манипулацију политичких страна које покушавају да своје уске интересе остваре разним злоупотребама и манипулацијом краља. Ружић нарочито оштро критикује црногорског краља Николу за којег је краљ Петар био убеђен да су га поткупили Аустријанци.

Дневник пружа другачију слику о томе како је изгледало владати Србијом почетком ХХ века. Чак је и најомиљенији владар имао свакодневних проблема и мука. Ружић описује и краљева искрена настојања да уведе демократију западног типа, да се у унутрашња политичка трвења не меша осим ако није у питању највиши национални интерес, па чак и тад нерадо и са стрепњом да не уруши демократске вредности.

Из овог дневника сазнајемо и много о међународним односима и о односима између великих сила. Мишљење руског цара, са којим је краљ Петар разговарао, не поштују чак руски амбасадори.

Доброслав М. Ружић (1854-1918) био је библиотекар краља Петра Првог, гимназијски професор, књижевник, сенатор, државни саветник и министар, човек који је током Првог светског рата спасао Мирослављево јевaнђеље. Био је председник Српске књижевне задруге и Задужбине „Никола Чупић“, надзирао је изградњу цркве Светог Ђорђа на Опленцу. Све то, ипак, не може у потпуности да опише изванредну личност која је оставила дубок траг у српској култури.

„Доброслав М. Ружић, то је човек чији живот и каријера блистају над Србијом као звезда заштитница. Од раног детињства слушао сам о овом 'библиотекару над библиотекарима'. То је човек на којег се сваки библиотекар угледа, на којег зналци гледају са највећим поштовањем, а чије је име недовољно познато јавности. Каквог је пријатеља и стручњака, какав је изузетан карактер краљ Петар изабрао за свог пријатеља и сарадника, најбоље говори о самом краљу, а начин на који Ружић пише о свом владару и пословима које обавља подједнако сведочи о личности краља Петра, на непознат и нов, људски и близак начин, али и о самом Ружићу којег би са поносом и спокојем за свог библиотекара и саветника могли изабрати и најмоћнији краљеви светске историје“, истиче Лазић.

Његова ћерка Видосава – Вида Ружић, чија заоставштина је такође укључена у породични легат у Адлигату – била је супруга Милоша Црњанског. Без њене подршке је незамислив живот великог писца.

У оквиру легата породице Ружић Адлигату су стигли заиста посебни дарови – тросед и две фотеље из дневне собе Милоша и Виде Црњански, затим Видина шиваћа машина као и мноштво ситнијих али не и мање значајних предмета и архивске грађе.