Италија открива подводне музеје: уметност, археологија и екологија испод морске површине
У срцу Медитерана, на морском дну богатом историјом, Италија даје нови облик културном туризму – подводне музеје. Ради се о растућем тренду који спаја савремену уметност, античку археологију и заштиту животне средине, претварајући море у изложбени простор.

Када се помисли на музеје прва асоцијација су сале, витрине и слике на зидовима, док се данас нека од најузбудљивијих уметничких и историјских искустава доживљавају са маском и дисаљком. У Италији ничу и развијају се прави подводни музеји, које посетиоци обилазе у пратњи ронилаца или једноставним сноркелинг излетима.
Намера није само да се туристима понуди нешто спектакуларно, већ и да се заштити природно и културно наслеђе, створе нова станишта за морске врсте и поново открију често заборављена потопљена блага.
Подводни уметнички музеји између скулптура и морског дна
У Тоскани, у мору код Таламонеа, настао је један од најфасцинантнијих пројеката последњих година: „Кућа риба“ (La Casa dei Pesci). То је подводни музеј састављен од више од 40 скулптура од мермера из Караре, смештених на морском дну. Дела савремених уметника не само да обогаћују морски амбијент, већ и служе као препрека против незаконитог кочарења.
И на Сардинији, у општини Голфо Аранчи, налази се још један подводни музеј: МуМарт (Museo Marittimo d'Arte). Овде, на неколико метара испод површине, могу да се виде уметничке инсталације доступне свима који знају да пливају, а могу се посматрати и с туристичких бродова с провидним дном.
Потопљени археолошки паркови – историја међу таласима
Италија чува и потопљено сећање: села, римске виле, мозаике и античке луке које су завршиле под водом услед земљотреса, спуштања тла или подизања нивоа мора.
Најпознатији је потопљени археолошки парк у Баји, у Кампи Флегреи, неколико километара од Напуља који је последњих година честа тема у вестима због учесталих земљотреса на тлу које се простире преко такозваног Супер вулкана који прети том делу Италије.
Стари римски град, са термама, улицама и стубовима, данас лежи неколико метара испод површине и може се истражити роњењем или обиласком чамцима са провидним дном.
Ту је и подводни парк ди Гајола код Напуља.
Остали важни примери налазе се у Калабрији (Каулонија), у Пуљи (Ењација), као и на сицилијанским острвима попут Леванце, Устике и Марзамемија, где посетиоци могу пливати међу олупинама, амфорама и старим лукама.
И подморнице постају музеји
И војне подморнице добиле су нови живот као музејски простори. У Ђенови, усидрена код Галата Музеја мора, налази се подморница „Назарио Сауро“ коју је могуће обићи. У Милану, у Музеју науке, могуће је ући у подморницу „Енрико Тоти“, док се у Венецији чува „Енрико Дандоло“ такође отворен за посетиоце. Ови „плутајући музеји" нуде увид у технологију и живот на броду италијанске морнарице.
Култура, одрживост и искуствени туризам
Подводни музеји представљају позитиван пример интеграције културе, одрживости и туризма заснованог на искуству. Не ради се само о новини, већ о подизању свести посетилаца и важности очувања мора, промоцији потопљеног наслеђа те подршци локалној економији на иновативан начин. У земљи која се може похвалити са скоро 8.000 километара обале, ова нова културна димензија има све предиспозиције да постане италијански понос.
Коментари