Да ли ће понуда смештаја у Србији бити уклоњена са Букинга

Представништво Букинга за наш регион је у Загребу. Пре седам година договорено је да оглашавају само регистроване објекте. После пандемије коронавируса нерегистовани објекти су међутим све чешће у понуди.

По угледу на Турску и Мађарску, а у складу са нашим законом, држава тражи од Букинга да прихвата понуде само легалних објеката. Али ту менталитет ступа на сцену. У Западној Европи довољно је само да власник смештаја дâ изјаву да има дозволу за рад.

„И подразумева се да сте то заиста урадили, што је у менталитету западне Европе, где не долази у обзир да то не радите на легалан начин. Онда су ту наравно и санкције ако то предате, а не испуните обавезе, које иду до затворских казни дугогодишњих и до огромних новчаних казни. Дакле, док не вежемо нелегално пословање са утајом пореза као кривичним делом, мислим да нећемо много тога урадити“, наглашава Александар Сеничић, директор ЈУТЕ.

Србија је ове године од туризма зарадила милијарду и деветсто милиона евра, 13 одсто више него за осам месеци прошле. Поред државе која остаје без пореза, губи и локална самоуправа јер остаје без боравишне таксе.

„Наша процена је да у односу на овај девизни прилив који имамо, још минимум 30 посто на ове бројке бисмо могли да додамо када бисмо успели да смањимо сиву економију“, наводи Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије.

На е–туристу на Златибору је само 13 хиљада кревета, од чега више од половине у хотелима.

„У приватном смештају је регистровано негде око 6.100, а по нашој процени на самој дестинацији је преко 35.000 туристичких кревета који се баве издавањем и који учествују на туристичком тржишту Златибора и наше дестинације“, напомиње Владимир Живановић, директор Туристичке организације Златибор.

Нерегистровани објекти често не пруже обећани квалитет и кваре имиџ земље.

„Да не говоримо о другим стварима, од људи који безбедносно не би требало да буду ту, или ако су ту бар би требало да се зна, до неких бизарних несрећних случајева да људи ако им се нешто деси, а страни су држављани у некатегорисаном смештају, појављују се огромне компликације. Дакле, све су то разлози због којих ми инсистирамо на регистрацији односно категоризацији објеката“, наводи Миодраг Поповић,директор Туристичке организације Београда.

Како уклонити нелегалне објекте из понуде

Држава позива грађане да анонимно пријављују нелеглно издавање станова, а управници зграда су дужни да знају ко им је под кровом. Очекивати да тај посао уради туристичка инспекција је нереално, јер целу земљу покрива само 75 инспектора, углавном старијих.

„Оно што у контролама отежава ситуацију јесте што нама у местима контроле, односно објектима које контролишемо захтева присуство корисника услуга. Да бисмо разговарали са њима треба да добијемо од њих сагласност. Ми немамо сагласност уласка у приватно власништво, односно у саме објекте јер нам је за такав улазак потребна сагласност суда. Саме контроле су јако специфичне, компликоване и тешке, а са овим бројем инспектора заиста је немогуће све исконтролисати“, истиче Дуња Ђенић,помоћница министра у Сектору туристичке инспекције.

Са Букингом се мора пронаћи заједнички језик јер би прекидање сарадње више штетило нама него тој глобалној платформи. За њих смо ми само 0,1 одсто тржишта, а они нама пут којим нам стиже већина гостију.