Упознајте историју Београда кроз анегдоте о животу знаменитих становника

У кафани се некад тражио и лекар, и адвокат, и новинар. Само је било важно знати у коју се упутити. А и глумци су умели да се проведу, па можда и није чудно што се највише памте анегдоте о Драгану Николићу и Зорану Радмиловићу.

„Они су тако цело вече пили, и на крају да крену кући пошто Зоран Радмиловић, више није могао да поднесе, и онда се Драган Николић обрадовао – 'Jес, победио сам старог другара'. Он га је испратио до Црвеног Крста, оставио га код куће. Драган се полако враћа до Атељеа и улази у Атеље и отвара врата, а Зоран му каже: 'Ало, где си ти чекам те већ пола сата'. Он је узео такси, вратио се и чекао га”, приче једну од анегдота Предраг Драгошан, туристички водич.

Предраг Драгошан је археолог и историчар уметности. Воли да путује па је све своје љубави спојио и постао туристички водич, који чува успомене на стари Београд.

„С обзиром на то да често одемо на други крај земље и научимо о тим земљама, а о нашој нисмо баш сигурни где се шта налази. Па сам започео да бих неким људима, можда, открио нека места, догађаје људе који се налазе у граду. На сваком месту можете да нађете неку занимљиву историјску личност, неки догађај који се збио и обликовао или престоницу или саму земљу“, сматра Предраг.

Шетњу кроз животе сликара и боема започиње у Народном музеју, прво открива тајне Паје Јовановића.

„Он је био и добар бизнисмен, па је зато успевао да се пробије. Он је сликао све живе познате људе и сликао и Обреновиће и Карађорђевиће, Тита. Сликао је познате даме, имао је жену која је била 33 године млађа од њега.“

Након Уроша Предића, Надежде Петровић, Катарине Ивановић, помиње се и младић који је, каже Предраг, заслужан за то што су се многа дела француских експресиониста нашла у Народном музеју.

Следећа станица – боемска четврт, а главни јунак...

„Ђура Јакшић, он је био највећи боем међу сликарима, он је пар екселанс, један кроз један, боем, значи оно што је зарадио трошио је у кафани.“

Предраг каже да често од посетилаца чује да су „са историјом на Ви". Многи је се плаше, јер су имали строге професоре у школама. Да нису сви професори строги, показује Предраг јер сваку туру заврше како доликује правим боемима, уз чашу вина или ракије.