Да ли је Наса пронашла трагове древног живота на Марсу

Од слетања у кратер Језеро 2021. године, „Персевиренс“ је опремљен бушилицом за дубинско испитивање марсовских стена и цевчицама за чување узорака из подручја која се сматрају најповољнијим за тражење трагова живота старих милијардама година.

Ровер не може директно да открије организме – уместо тога сакупља језгра стена и узорке тла за евентуално враћање на Земљу. Та мисија враћања тренутно је у застоју, јер Наса преиспитује начине како да процес учини јефтинијим и бржим.

Откриће је изазвало пажњу како унутар, тако и изван истраживачког тима. Назвавши резултат „узбудљивим открићем“, научници Института СЕТИ (Search for Extraterrestrial Life) Џенис Бишоп и Универзитета Масачусетс у Амхерсту Марио Паренте, који нису учествовали у студији, упозорили су да геолошки или хемијски процеси, а не биологија, могу објаснити уочене карактеристике.

Главни истраживач, Џоел Хуровиц са Универзитета Стоуни Брук, поновио је то упозорење.

„Зато и не можемо да кажемо: ‘Ево, ово је коначан доказ живота’. Све што можемо да кажемо јесте да је једно од могућих објашњења микробни живот, али могу постојати и други начини на које се ови облици које видимо могу створити“, рекао је Хуровиц за агенцију АП.

Ипак, он је ово откриће описао као најубедљивији доказ који је ровер до сада нашао. „Персевиренс“ је до сада сакупио 30 узорака, укључујући и овај, а остаје још шест.

„Било би невероватно када бисмо могли коначно да докажемо да су ове структуре настале деловањем нечега што је живело на другој планети пре милијарду година, зар не? Али чак и ако то није случај, добијамо драгоцену лекцију о свим начинима на које природа може да нас превари“, рекао је Хуровиц.

Леопардове мрље

Узорaк, сакупљен током лета 2023. године, потиче из глиновитих стена у долини Неретва (Neretva Vallis), речном кориту које је некада снабдевало кратер Језеро водом. Локација, позната као формација „Bright Angel“, детаљно је истражена инструментима ровера пре почетка бушења.

Унутар стена, Хуровиц и његове колеге идентификовали су ситне честице – назване „макова семена“ и „леопардове мрље“ – обогаћене гвожђе-фосфатом и гвожђе-сулфидом.

На Земљи таква једињења често настају када микроорганизми разграђују органску материју.

Резултати, објављени у часопису Нејчер, такође бележе присуство органског угљеника, основног састојка нашег облика живота. Ипак, док се узорци не испитају у земаљским лабораторијама, њихов значај остаје неизвесан.

Наса је првобитно планирала да узорци ровера „Персевиренс“ буду враћени на Земљу почетком 2030-их. Тај рок је сада померен у 2040-е године, а трошкови су нарасли на 11 милијарди долара.

Десет цевчица са узорцима већ је остављено на површини Марса као резерва, али детаљи мисије враћања и даље нису решени.

За сада ће научници наставити да тестирају аналоге на Земљи, попут микроорганизама у антарктичким језерима који интерагују са сулфатним минералима. Бишоп и Паренте објаснили су у уводнику: „Нема доказа о постојању микроорганизама на Марсу данас, али ако су постојали у прошлости, и они су могли редуковати сулфатне минерале у сулфиде у таквом језеру у кратеру Језеро.“

Прошлог месеца, Насини научници открили су значајну геолошку формацију у унутрашњости Марса, користећи податке сада угашеног лендерa Инсајт: масивно грумење стеновитих наслага дубоко у плашту планете, остатке древних планетарних удара старијих од четири милијарде година.