Дан планете Земље – екологија између индустрије и ратова, трошимо ресурсе као да не постоји сутра

Човечанство ресурсе расипа толиком брзином да није довољна једна планета, већ готово две – тачније, 80 одсто више ресурса него што их имамо. Научници све гласније упозоравају на погубне ефекте таквог понашања - убрзане климатске промене, рекордне температуре, све чешће пожаре и урагане, поплаве и суше, поремећаје у производњи хране, миграције становништва.

Представник Светске организације за заштиту природе Вања Јакшић каже да су подаци прошлог двогодишњег извештаја били поражавајући, попут оног да су у последњих пола века популације више од 5.000 врста кичмењака смањене за чак 73 одсто.

Додаје и да се нови извештај очекује на јесен, али да није претерано оптимистичан.

„Пре свега, највише су угрожени слатководни системи од којих сви зависимо. Осим загађивања воде, људи испуштају огромне количине угљен-диоксида у ваздух, трују земљу пестицидима. Због тога су тачке пуцања достигнуте у свим екосистемима, не само воденим“, наводи Јакшић.

Са тиме се слаже и метеоролошкиња РТС-а Биљана Вранеш, додајући да сви ми сада доживљавамо једну нову климатску реалност.

Климатске промене су биле очекиване, али изненађује брзина којом се оне дешавају.

„Период од 2015. до данас је најтоплији у историји мерења. Долазило је до екстремних пораста температуре, дугих топлотних таласа у Европи, Азији и Америци. Мерења показују да је површина сталног леда на Арктику најмања у последњих 48 година“, каже Биљана Вранеш.

Неповратни губитак

Јакшић напомиње да су природни ресурси планете изузетно угрожени, највише због глобалних политичких и економских трендова.

„На ивици смо да достигнемо тачку без повратка. Оваквим понашањем довешћемо у питање живот каквим га ми данас познајемо“, истиче Јакшић.

Према његовим речима, један од најбољих негативних примера људског деловања је Амазонска прашума, чијих је 17 одсто површине искрчено у последњих 50 година.

Ратови нису погубни само за људе

Представник Светске организације за заштиту природе наводи податак да само један дан рата у Ирану – бомбардовања, прелета авиона, уништавања нафтних постројења – генерише емисије угљен-диоксида колико и једна просечна држава за годину дана.

Ту треба онда додати и загађење земљишта, а сав тај токсични материјал ће доспети у подземне воде, слатководне екосистеме, што ће додатно угрозити природу, а самим тим и човечанство.

„Човечанство не успева да се креће ни у оквирима ресурса које планета успева сама да обнови, а камоли у оваквим кризним ситуацијама“, каже Јакшић.

Прозор за промене се затвара

Од тренутне деценије, остало је још око четири и по године које морају да се искористе како би се ефекти климатских промена барем ублажили.

„План државе Србије је да до 2030. године 45 одсто енергије добија из обновљивих извора“, каже Биљана Вранеш, додајући и да сваки појединац може да мења своје навике.

„Одговорност је на свима – и на појединцима и на корпорацијама и на државама“, истиче Вања Јакшић.