Двоструки добитник Пулицера Мухамед Мухеисен у Београду: „Овде сам оставио пола срца“

„Мој рад се састоји да путујем светом и документујем приче, али мени је важно да те приче наставе да живе. Овакве изложбе су важне како би више људи било свесни тога и да могу да разумеју иза речи избеглица се налазе очеви и мајке. Ове приче могу да одјекну широм Србије и почаствован сам што се ова изложба одржава у једном од мојих омиљених градова – Београду“, каже Мухеисен.

У Србију је први пут дошао 2017. године радећи пројекат за Националну географију, када су границе широм ЕУ биле затворене, а много избеглица је нашло уточиште у Србији.

„Заљубио сам се у гостољубивост српског народа. Ја сам био странаца кога су обични људи дочекали срдачно, покушали да ми помогну. Комесеријат за избеглице ми је отворио сва врата. Годину дана касније сам отишао из Србије, али сам овде оставио пола срца“, истакао је награђивани фотограф.

Сада се опет, девет година касније, вратио.

„Од тренутка када сам слетео на аеродром осетио сам као да сам се вратио тамо где сам почео пре девет година. Љубазност и гостољубивост српског народа ми је омогућила да радим свој посао“, навео је Мухеисен.

Једну Пулицерову награду добио је за тематику утицаја рата 2004. године током рата у Ираку. Другу је добио за рад током рата у Сирији.

„Обе су везане за ратна искуства. Као фото-новинари ми путујемо у конфликтне зоне да документујемо приче које су важне, осветлимо та питања и покушамо да нешто променимо. Награде су лепа ствар, али ми је важно што су ми омогућиле приступ свету“, каже фотограф Националне географије.

Због овог посла, каже да се осећа благословено јер има дом коме може да се врати, топао оброк, кров над главом, што многи људи на његовим фотографијама немају.

„Ипак, када одем да спавам увек остаје та кривица да нисам успео свима да помогнем, али верујем да ако сам успео да помогнем макар једном човеку, боље је него да не помогнем никоме“, истакао је Мухеисен.