Индија при крају изградње највећег постројења на свету за производњу струје на сунце и ветар

Терен је невероватно раван, тло је бело од соли, подручје је углавном ненасељено, а сигнал за мобилне телефоне овде једноставно – не може да допре. Наизглед бескрајном површином, протежу се редови огромних електричних торњева, док конвоји камиона носе лопатице турбина које су дуже од крила авиона, а гомила соларних панела издиже се из мочварног тла.

Највећи зелени енергетски парк на свету усред сланих пустиња

У питању је „Кавда", место на коме Индија гради највећи светски пројекат обновљиве енергије. Простирући се на 726 квадратних километара – око седам пута веће од града Париза – очекује се да ће парк обновљиве енергије Кавда генерисати 30 гигавата енергије комбиновањем соларне и ветроелектране на истој локацији у западној Индији.

Када буде у потпуности оперативан, парк ће производити довољно електричне енергије да снабдева земљу величине Чилеа или Холандије. Кина можда предводи глобалну трку у погледу убрзања у процесу коришћења капацитета обновљиве енергије, али ниједна локација упоредива са „Кавдом" не постоји нигде другде у свету.

Комбинација сунца и ветра за непрекидну производњу

Турбине су високе око 200 метара. Свака лопатица, дугачка 78 метара, транспортује се на специјализованим приколицама које се крећу у зору, пре него што врућина и ветар учине градњу небезбедном.

Локација ће на крају имати скоро 60 милиона соларних панела, многи ће бити постављени на тракере који се нагињу током дана како би максимизирали „упијање“ сунчеве светлости.

Ноћу, брзина ветра расте, омогућавајући турбинама да даље „преузму посао“, док производња соларне светлости опада.

Индијска енергетска трка са Кином

„Кавда" се гради у тренутку када се индијски електроенергетски систем брзо шири како би се такмичио са Кином, која са око 1,8 теравата има 40% глобално инсталираног капацитета обновљивих извора енергије, као и чврсту контролу над ланцима снабдевања за производњу соларних панела и батерија.

Прошле године, Индија је постигла циљ додавања 50 гигавата капацитета из обновљивих извора енергије – један од највећих годишњих додатака на глобалном нивоу – чиме је њен укупни капацитет нефосилних горива достигао око 262 гигавата. То је сада више од половине њеног укупног инсталираног производног капацитета који износи око 510 гигавата.

Велика питања: мрежа, угаљ и зависност од Кине

Али рад на овом јединственом парку намеће и нека питања: Да ли се постројења која користе обновљиве изворе енергије могу градити у довољно великом обиму да би поуздано снабдевала брзорастућу економију која се и даље у великој мери ослања на угаљ? Да ли ће се индијска неуједначена преносна мрежа довољно брзо надоградити да би се сва ова врста енергије заиста допремила до домаћинстава и индустрије? И шта се дешава ако Индија мора све ово да уради сама, без ослањања на увоз из Кине?

Адани – диверзификација, али не и крај угља

Већи део пројекта „Кавда" развија „Адани грин енерџи“ и представља огроман издатак за ширу „Адани групу“, која је такође највећи увозник угља у Индији и управља неким од контроверзнијих рударских операција у рударству широм света.

Не ради се о преласку са „прљавог“ угља на обновљиве изворе енергије – „Аданијево" царство угља неће ускоро бити затворено. Уместо тога, план да се дода 50 гигавата капацитета из обновљивих извора енергије до краја ове деценије сматра се разумном пословном одлуком, диверзификујући снабдевање Индије енергијом, пише Independent.

Мешавина извора енергија као добитна комбинација

Ашиш Кана, извршни директор „Адани грин енерџи“, каже да је компанија фокусирана на „задовољавање растућих енергетских потреба најбрже растуће велике светске економије и да то мора доћи из мешавине извора“.

„Индија је и даље једна четвртина светског просека када је у питању потрошња електричне енергије по глави становника. Ако БДП расте шест до седам процената, потражња за електричном енергијом расте ближе девет процената. Земљи је потребна енергија у великим размерама, а обновљива електрична енергија ће играти веома кључну улогу у задовољавању те потражње“, рекао је Кана.

Кана додаје да Индија за сада не може да задовољи своје енергетске потребе само обновљивим изворима енергије, тврдећи да они морају да раде паралелно са коришћењем угља јер потражња наставља да расте.

„Потребно нам је базно оптерећење (из извора као што су традиционалне електране на угаљ) и потребни су нам обновљиви извори енергије, они морају да коегзистирају“, објашњава он и наглашава: „Питање није једно наспрам другог, већ који удео долази одакле и по којој цени“. Оно што Кана описује, одвија се у целом индијском енергетском сектору.

„Док угаљ и даље доминира као ресурс у производњи електричне енергије – енергијом која се заправо користи – изградња нових производних капацитета се претежно односи нс обновљиве изворе енергије“, каже Чарит Конда, енергетски аналитичар у Институту за енергетску економију и финансијску анализу.

„Оно што видите у Кавди се не разликује много од онога што се дешава широм земље. Скоро 70 до 80 процената нових инсталација капацитета за производњу енергије сваког квартала током последње три до четири године долази из соларне енергије и ветроелектрана. Прати се економија, прате се дешавања у политици“, додао је Конда.

Екстремни услови градње: со, врућина и нестабилно тло

Припрема локације пројекта Кавда захтевала је обнову пејзажа од нуле. Земљиште је толико слано и нестабилно да се није могло користити у изворном облику. Свака турбина се налази на дубокој каменој основи, која је укопана на шест до девет метара дубине и додатно је свака та база обезбеђена армираним бетоном. Састав земљишта се мења сваких неколико метара, што значи да свака локација ветротурбине мора бити појединачно проучена.

„Ово нису турбине које можете једноставно узети са европске платформе и инсталирати у Индији. Морали смо да размишљамо из индијске перспективе“, објашњава Милинд Кулкарни, извршни директор компаније „Адани винд".

Још једно велико ограничење биле су екстремне врућине. Летње температуре у Кавди могу порасти и до 50°C. Многе турбине дизајниране за умерену климу губе ефикасност или се морају искључити под таквим условима.

„Наше турбине су пројектоване да раде на 50°C без смањења снаге“, каже Кулкарни и додао: „То су ретке класе турбина које то могу“.

Роботи, премази и десалинизација

Затим, ту је био и проблем са водом. Подземне воде у Кавди су сланије од морске воде, са укупним раствореним чврстим материјама које се приближавају мери од 30.000 милиграма по литру. Сада постројења за десалинизацију снабдевају раднике водом за пиће и водом за хлађење. Путеви, системи за одводњавање, мобилна повезаност и стамбени објекти морали су бити изграђени пре него што је производња енергије могла да почне.

Када је реч о соларним панелима којки су изложени ваздуху засићеном сољу, они захтевају специјализовани премаз и често чишћење, што се обавља безводним роботским системима како би се избегло расипање десалиноване воде.

Брза изградња и амбициозни планови

Изградња овог парка је почела у априлу 2023. године. За око девет месеци, соларна енергија је већ почела да тече у мрежу. Убрзо је уследила производња струје из енергије ветра и тренутно је већ у функцији у капацитету од седам гигавата. Циљ је да се сваке године дода четири до пет гигавата.

Сама архитектура локације одражава покушај да се реши једна од највећих слабости обновљивих извора енергије: повременост. Соларна енергија и енергија ветра су комбиновани јер се њихови обрасци производње допуњују. Соларна производња достиже врхунац током дана, ветрови јачају ноћу. Заједно, они уједначавају снабдевање, иако не елиминишу празнине.

Складиштење енергије као критична карика

Та преостала празнина је складиштење што се карактерише као критично.

„Адани“ је недавно најавио планове за изградњу највећег индијског система за складиштење енергије у батеријама у Кавди, постројења од 1.126 мегавата са капацитетом складиштења од 3.530 мегават-сати. Систем, за који се очекује да буде пуштен у рад до марта 2026. године, дизајниран је да складишти вишак енергије и ослобађа је током периода ниске производње, помажући у стабилизацији мреже и смањењу ослањања на резервне копије фосилних горива.

„Складиштење енергије је камен темељац будућности засноване на обновљивим изворима енергије“, објавио је Гаутам Адани, мултимилијардер и шеф конгломерата „Адани", у саопштењу којим се најављује пројекат. Компанија планира да повећа капацитет складиштења енергије у батеријама на 50 гигават-сати у року од пет година.

Контроверзе и финансијски резултати

Крис Рајт, главни аналитичар у „Карбон бриџу“ каже да међународни имиџ „Адани групе“ и даље производи забринутост око њеног пословања са угљем. У Аустралији се тај посао и даље шири, а постављају се озбиљна питања с обзиром на контроверзе око безбедности рудника, смањених хонорара и пореских обавеза.

Али он напомиње да најновији финансијски извештаји групе показују да се њихова инвестиција у обновљиве изворе енергије исплаћује, „пратећи слабљење пословања компаније у трговини угљем“.

Ако тражимо прекретнице у глобалном преласку са фосилних горива, 2025. година је означила неку врсту прекретнице. Производња енергије из угља пала је и у Индији и у Кини први пут за више од пет деценија, јер је изградња нових соларних и ветроелектрана расла довољно брзо да задовољи растућу потражњу за електричном енергијом.