Исцељујуће приче у представама „Зашто се смеје“ и „Шине“ на Стеријином позорју

У току је 71. Стеријино позорје. У главном такмичарском програму изведене су представе „Зашто се смеје“ Сомборског народног позоришта и „Шине“ Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.

Зашто се смеје наслов је ауторског пројекта Ђорђа Нешовића одиграног на сцени Јован Ђорђевић Српског народног позоришта, уз публику која је такође на сцени, у ритуалном, конкретно и симболички исцељујућем простору. Радња доноси искрено и нежно, али и друштвено отрежњујуће бављење проблемима деце са аутизмом, испричано кроз неколико породичних заплета.

„Моја потреба као аутора ове представе била је да некако не говорим о аутизму онако како се најчешће говори, а то је или се идеализују особе са аутизмом или се представљају на трагичан начин. Хтео сам да испричам оно што је живот“, објаснио је редитељ Ђорђе Нешовић.

Ансамбл Народног позоришта Републике Српске приказао је ново сценско тумачење текста Шине Милене Марковић, први пут изведеног у Југословенском драмском позоришту, 2002. године.

Редитељ Милан Нешковић радњу такође смешта у камерни простор. Извођачи су близу гледалаца, што упадљиво појачава доживљај ове фрагментарне бруталистичке приповести, одраза лудила рата које је заразило и интимне просторе живљења.

„Ми имамо јаке реакције публике. Некима се види у очима да је готово недопустиво причати о таквим стварима, неки кроз сузе схватају да је јако потребно да се прича и да се бави таквим темама, али оно што је најтачније јесте да је ово јако битна представа у бањалучком позоришту“, истакао је Нешковић.

Свеприсутно насиље у комуникацији, вербално и физичко, на сцени се просипа између сонгова, живог извођења носталгичних песама, као облика контраста. Оне покушавају да врате заборављену људскост, коју је неразумна мржња отерала у просторе нестварног.