Микропластика омета фотосинтезу – милиони људи могли би да буду на ивици глади

Загађење планете микропластиком знатно смањује залихе хране тако што оштећује способност биљака да врше фотосинтезу, показују нове научне процене.

Процене на основу последњих анализа указују на то да се између четири и 14 одсто рода светских основних усева пшенице, пиринча и кукуруза губи због продорних честица. Могло би бити још горе, кажу научници, јер се све више микропластике слива у животну средину.

Око 700 милиона људи је 2022. године било погођено глађу. Истраживачи су проценили да би загађење микропластиком могло повећати број угрожених од гладовања за још 400 милиона у наредне две деценије, називајући то „алармантан сценарио“ по глобално питање снабдевености храном.

Други научници су ово истраживање назвали корисним и оценили да долази у прави час, али су упозорили да би овај први покушај да се квантификује утицај микропластике на производњу хране требало потврдити и побољшати даљим прикупљањем података и истраживањима.

Годишњи губици усева узроковани микропластиком могли би се кретати у сличним оквирима као они који су резултат климатске кризе последњих деценија, наводе аутори истраживања. Свет се већ суочава са проблемом производње довољних количина хране на одржив начин, а очекује се да ће број становника у свету нарасти на 10 милијарди до око 2058. године.

Микропластика настаје разградњом из огромних количина отпада бачених у животну средину. Ове честице спречавају биљке да искористе сунчеву светлост за раст на више начина – од оштећења земљишта, до преношења токсичних хемикалија. Малени комадићи пластике инфилтрирали су се у природу читаве планете, од врха Монт Евереста до најдубљих слојева океана.

„Човечанство настоји да повећа производњу хране како би прехранило све већу популацију, али ови стални напори су сада угрожени загађењем пластиком. Налази наглашавају хитност смањивања загађења да би се заштитиле глобалне залихе хране којима прети све гора ситуација са пластиком“, наглашава тим истраживача који предводи професор Хуан Џанг, са Универзитета Нанкинг у Кини.

Утицај микропластике на човеково здравље и даље непознаница 

За људско тело се већ увелико зна да је контаминирано микропластиком, која у организам доспева конзумирањем хране и воде. Трагови пластике пронађени су у крви, мозгу, мајчином млеку, постељици и коштаној сржи.

Утицај на људско здравље је углавном непознат, али постоје везе између присуства ситних фрагмената пластике у телу и можданих и срчаних удара.

Денис Марфи, професор Универзитета Јужног Велса сматра да је ова анализа драгоцена и правовремена јер нас подсећа на потенцијалне опасности загађења микропластиком и хитност решавања овог проблема.

Ипак, како истиче, овакве тврдње захтевају више истраживања пре него што се могу прихватити као чврста предвиђања.

Нова студија, објављена у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, комбиновала је више од 3.000 запажања утицаја микропластике на биљке, узетих из 157 студија.

Претходна истраживања су показала да микропластика може оштетити биљке на више начина. Загађујуће честице могу спречити сунчеву светлост да допре до лишћа и оштетити земљиште од којег биљке зависе.

Када микропластика продре у биљке може блокирати канале хранљивих материја и воде, изазвати настанак нестабилних молекула који оштећују ћелије и ослобађају токсичне хемикалије, које могу смањити ниво пигмента фотосинтезе – хлорофила.

Истраживачи су проценили да је микропластика смањила фотосинтезу копнених биљака за око 12 одсто и за око седам одсто у морским срединама, то јест код алги које су темељ пирамиде исхране у океану. Затим су извршили екстраполацију тих података како би израчунали смањење раста пшенице, пиринча и кукуруза и у производњи рибе и морских плодова.

Азија је била најтеже погођена процењеним губицима усева, са смањењем од 54 милиона тона до 177 милиона тона годишње, што би било око половине глобалних губитака.

Пшеница у Европи је такође била тешко погођена, као и кукуруз у Сједињеним Америчким Државама. Други региони, као што су Јужна Америка и Африка, узгајају мање ових усева, али имају много мање података о контаминацији микропластиком.

У океанима, где микропластика може да обложи алге, штета која се односи на рибу и морске плодове могла би да се креће између милион и 24 милиона тона годишње, што износи око седам одсто укупне производње, као и толико протеина да се прехране десетине милиона људи.

Размере утицаја пластике за сада несагледиве

Научници су такође користили други метод за анализу утицаја микропластике на производњу хране, модел машинског учења заснован на тренутним подацима о нивоима загађења микропластиком. То је, како су навели, дало сличне резултате.

„Важно је да ће се ови штетни ефекти врло вероватно проширити са доступности хране на здравље планете“,поручују Џанг и његове колеге.

Пад у заступљености фотосинтезе због микропластике може такође смањити количину угљен-диоксида који утиче а загревање планете, а повлачи се из атмосфере приликом цветања фитопланктона у океанима и доводи до неравнотеже других екосистема.

Професор Ричард Лампит из британског Националног центра за океанографију рекао је да се према закључцима треба односити опрезно.

„Забринут сам у вези са квалитетом оригиналних података које користи модел и то је довело до претераних спекулација о ефектима контаминације пластиком на залихе хране“, рекао је професор Лампит.

Истраживачи су признали да је потребно више података и рекли да ће то дати тачније процене. Професор Ричард Томпсон са Универзитета у Плимуту истакао је да је нова студија додала доказе који указују на потребу за акцијом.

„Иако се предвиђања могу побољшати када нови подаци постану доступни, јасно је да морамо кренути ка решењима. Од кључног је значаја обезбедити споразум којим ћемо се решити загађења микропластиком“, поручио је професор Томпсон.