Кина на „крову света“ гради најмоћнији систем брана на свету, зашто су Индија и Бангладеш у страху

Тибетанска висораван, која се уздиже на 4.500 метара надморске висине и коју карактеришу сурове температуре и планине прекривене глечерима, извор је већине великих азијских река – Жуте реке, Јангцекјанга, Брамапутре и Меконга – које снабдевају скоро две милијарде људи низводно, укључујући две најмногољудније земље света: Кину и Индију.

Због тога се Тибетанска висораван често назива „кровом света“, „трећим полом“ и „водоторњем Азије“.

Последњих година овај регион добио је и нови надимак – „енергетски торањ Азије“, захваљујући огромном и још недовољно искоришћеном потенцијалу за производњу хидроенергије.

Суочене са несташицом воде у густо насељеним и индустријализованим областима Кине, растућом потражњом за енергијом и тежњом да се елиминише употреба фосилних горива, кинеске власти спроводе низ хидроенергетских пројеката у региону. Они не само да ће искористити огроман енергетски потенцијал Тибета, већ ће Кини омогућити и до сада невиђену контролу над кључним водним ресурсима од којих зависе њене комшије.

Главни пројекат је мегабрана Мотуо (Медог) на реци Брамапутра. Изградња је званично почела у јулу 2025. године, а процењена вредност пројекта достиже чак 168 милијарди долара.

Очекује се да ће мегабрана бити завршена за мање од десет година и да ће са процењених 300 терават-сати годишње надмашити све друге хидроелектране на свету. То је три пута више од производње бране Три клисуре на Јангцекјангу, тренутно највеће бране на свету, и више него што су САД произвеле укупно хидроенергије током 2024. године.

„Имате модерну и моћну Кину која је веома уверена да може да укроти природу. Управо то покушавају да ураде“, каже Тензин Норгеј, истраживач Међународне кампање за Тибет, организације која прати изградњу брана у региону.

Међутим, овај гигантски пројекат носи велике ризике како за становнике Тибета, тако и за стотине милиона људи у Индији, Бангладешу и другим земљама низводно.

„Контрола над водом и самим током реке представља опасност за читав хималајски појас, посебно за Индију и Бангладеш, а донекле и за Непал“, упозорава Џаганат Панда из Стокхолмског центра за јужноазијске и индопацифичке студије.

Пројекат века

Кина је светски лидер у изградњи брана. До сада је изградила око 98.000 брана и акумулација, укључујући 40 одсто највећих брана на свету. Ипак, нови пројекат је без преседана.

„Ништа слично не постоји, чак ни приближно“, каже Брајан Ајлер из аналитичког центра „Стимсон“.

Пројекат користи јединствену географију Тибета. Брамапутра пролази кроз најдубљи кањон на свету и нагло се спушта око чувене „Велике кривине“ пре него што настави пут ка Индији и Бангладешу.

Планирано је да се вода усмери кроз систем тунела пробијених испод планине Намча Барва, високе 7.800 метара, где ће се налазити хидроелектране.

Огромни ризици

Тибетанска висораван спада међу сеизмички најактивније регионе света. Земљотреси у том подручју већ су оштетили више брана, а стручњаци упозоравају да би овако велики пројекти, који подразумевају ископавања, тунеле и преусмеравање река, могли чак и да подстакну нове потресе.

Климатске промене додатно повећавају опасност. Топљење глечера ствара нестабилна ледничка језера чије изненадно пуцање може изазвати катастрофалне поплаве и уништити бране, као што се догодило у североисточној Индији 2023. године.

Поред тога, очекује се да ће проток реке достићи максимум око 2060. године, након чега би ниво воде могао да опада до мере да производња електричне енергије постане неисплатива.

Последице за Индију и Бангладеш

Брамапутра је од виталног значаја за више од 130 милиона људи. Она обезбеђује око 30 одсто резерви слатке воде Индије, док је Бангладеш у великој мери завистан од ње за наводњавање пољопривредних површина.

Стручњаци посебно упозоравају на смањење количине седимента који река носи. Тај природни материјал представља јефтино ђубриво за пољопривреду и има кључну улогу у одржавању делте Ганга и Брамапутре изнад нивоа мора.

Смањење количине седимента могло би да угрози безбедност хране у земљама низводно.

„Милиони људи зависе од ове реке“, истиче Норгеј.

Није баш „зелена енергија“

Иако Кина представља пројекат као део стратегије за смањење употребе угља и емисије угљен-диоксида, научници упозоравају да хидроенергија није тако еколошки прихватљива како се често приказује.

Велике бране могу озбиљно да наруше речне екосистеме, а потапање вегетације у акумулацијама доводи до ослобађања гасова са ефектом стаклене баште.

Поред тога, научници указују да Тибет има огроман потенцијал за производњу енергије из ветра и Сунца, који је још увек недовољно искоришћен.

Недостатак транспарентности

Мало је званичних информација о пројекту, што подстиче страхове у Индији да би Кина могла да искористи контролу над водом као политичко оружје.

Ипак, поједини стручњаци сматрају да је мало вероватно да ће Пекинг намерно угрозити суседе.

„Главни приоритет Кине је економски развој и стабилност, а изградња великих брана један је од начина да то постигне“, каже Ајлер.

Стручњаци наглашавају да ће, у условима све већег недостатка воде, сарадња између земаља које деле исте водне ресурсе бити од кључне важности. Међутим, Кина и Индија и даље размењују само ограничену количину података.