Прстеновани младунци модровране, једне од најлепших птица у Србији

Прве недеље јула, у пристуству десетак волонтера као и деце заинтересоване за свет птица, у Међународно значајном подручју за птице Окањ и Русанда, у околини Новог Бечеја, ДЗППС је организовало прстеновање младунаца модровране.

Др Димитрије Радишић, лиценцирани прстеновач и сарадник ДЗППС, прстеновао је укупно 14 младунаца који су се налазили у четири гнездеће кутије, постављене управо да би се модровране у њима гнездиле.

Током истог дана су у Међународно значајном подручју за птице Слано Копово, прстенована и два младунца сиве ветрушке и једна млада јединка сивог сврачка, такође ретких и строго заштићених врста птица.

„Обележавање птица је изузетно значајно како бисмо упознали њихове животне навике и потребе. То лепо илуструје интересантан случај када је модроврана која је прстенована 2019. у Србији, у близини Бачке Тополе, пронађена наредне године у Африци, у Намибији. До тамо је прелетела преко 7.300 километара”, појашњава Мирослав Дудок, орнитолог Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Осим што су се учесници билже упознали са екологијом врста и њиховим заначајем за заштиту травних станишта које насељавају, акција је имала за циљ и скретање пажње на активне мере заштите ових врста кроз постављање вештачких гнездећих дупљи.

Прави доказ томе јесте повећање бројности модроврана, чија је готово целокупна популација смештена у бројним кутијама за гнежђење постављеним у претходне две и по деценије. Услед бројних угрожавајућих фактора са којима се ове птице сусрећу, како на својим миграторним путевима тако и на гнездилиштима, почетком 21. века у Србији су модровране биле на рубу ишчезавања, са свега 15-20 парова на крајњем северу Војводине.

Травна станишта су све угроженија услед масовног преоравања и претварања у велике површине под монокултурама, као и прекомерном употребом пестицида. Са друге стране, замирање традиционалног начина сточарстава испашом доводи до зарастања ових типова станишта. Све ово доводи до пада биодиверзитета на таквим местима, а самим тим узрокује и смањење површина на којима би се птице могле хранити. Осим ових проблема птице у равници суочене су и са проблемом недостатка старих појединачних стабала дрвећа са дупљама која би им пружила места за гнежђење.

Постављање вештачких кутија за гнежђење било је кључно за опоравак гнездеће популације модроврана у Војводини у којој су станишта у погледу хране још увек довољно погодна. Захваљујући напорима да се обезбеде погодна гнездећа места у виду гнездећих кутија популација модровране у Војводини данас достиже чак 450 парова.

Како су ове врсте строго заштићене свако њихово уништавање или узнемиравање је строго забрањено што за последицу има да ове врсте самим својим присуством непосредно штите станишта која насељавају, а то су управо све малобројнија травна станишта.