Од Албанске голготе до уточишта у Тунису – туниски историчар оживљава заборављено поглавље

На 69. Сајму књига, туниски историчар Али Ајт Михуб представио је дело „Бизерта у Великом рату: Склониште за Србе (1916-1919)", које је преведено на српски језик. У књизи пише о боравку, лечењу и опоравку српских војника у Тунису, из угла локалне историографије.

Бизерта, лучки град на северу Туниса, 1916. године био је једно од главних места опоравка српских војника после повлачења преко Албаније. Истражујући историју родног града, туниски историчар Али Ајт Михуб наишао је на готово заборављено поглавље заједничке историје Србије и Туниса.

„Данас ретко ко у Бизерти, па и у Тунису, уопште зна да је више од 2. 000 српских војника овде пронашло уточиште. Истраживање је трајало четири године и обухватило архивску грађу, дневнике и бројне новинске чланке. Значај књиге је управо у томе што доприноси обнављању колективног сећања на тај период“, наглашава Али Ајт Михуб.

Посебно место заузима прича о Милунки Савић, која се прерушила у мушкарца и прикључила српској војсци у време када је женама било забрањено да учествују у рату.

„Њена борба је нешто што нас инспирише, и мислим да управо њена прича садржи управо то питање боравка Срба у Бизерти. Њено јунаштво је оно што треба да препричавају разне врсте уметности“, додаје туниски историчар.

Српско војничко гробље у Бизерти траг је заједничке прошлости; разговор о књизи одвија се у знаку два јубилеја: 110 година од искрцавања српске војске у Бизерти и 70 година од успостављања дипломатских односа две земље.