Како су и зашто заштићене орхидеја, рамонда, линцура... Изложба „Мирис природе" даје неке одговоре

Мајчина душица, кантарион, шарпланински каранфил, шафран, гороцвет, плава линцура... само су неке од ретких, заштићених, али и лековитих биљака које чине и значајан део богатства и разноврсности европске природне баштине.

„Строго заштићене су неке врсте орхидеја, широј јавности познате рамонде – Наталијина и српска рамонда, божур, и дивљи божур и степски божур, косовски божур, то су строго заштићене биљне врсте. Панчићева оморика, такође је строго заштићена врста. Затим, имамо неке врсте које су заштићене, али могу да се користе у комерцијалне сврхе, али под одређеним условима и по прибављеним дозволима Министарства животне средине. Рецимо, линцура може да се сакупља, може да се сакупља ртањски чај, одређене врсте мајчине душице, то су врсте које уживају статус заштите, али одређене количине могу да се сакупљају из природе“, рекла је Драгана Недељковић, биолог у Заводу за заштиту природе Србије.

Према нашем националном законодавству, под заштитом је више од 1.200 врста биљака. Под строгом заштитом је 641 врста.

„Постоје одређене дрвенасте и жбунасте врсте у флори Србије које су свакако угрожене. Углавном су то врсте које се налазе на само одређеним просторима, па су то стеноендемичне врсте или реликтне врсте које насељавају само неке мале површине и због тога најчешће су њихове популације у некој врсти опадању бројности. Панчићева оморика у западној Србији која се налази, она расте само на том локалитету, и свакако се суочава са одређеним променама у стању популације и због климатских промена самих, као и због других фактора угрожавања“, рекао је Богосав Стоиљковић мастер биолог, стручни сарадник у Заводу за заштиту природе Србије.

Разноврсност флоре најизраженија у високим планинским пределима

Богатство и диверзитет флоре најизраженије је у високопланинским регионима на пашњацима и ливадама клисурама и кањонима. Према националном законодавству, дивље биљне врсте које имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог и економског аспекта, проглашавају се као строго заштићене или заштићене дивље врсте биљака.

„Заштита природе има три кључна циља и области деловања – очување и унапређење разноврсности биљног и животинског света, очување и унапређење лепоте и других обележа предела, односно пејзажа, и очување и унапређење вредности објеката геонаслеђа“, рекла је Александра Дошлић, биолог, директорка Завода за заштиту природе Србије.

„Чињеница да су оне таквом статусу говори да је потребно наћи нове и ефикасније методе за утврђивање фактора угрожавања тих врста и у исто време ефикасније методе за заштиту и очување биодиверзитета у нашој земљи“, рекла је Јасмина Јовић из Министарства за заштиту животне средине Србије.

Заштићена подручја чине 9,34 одсто површине Србије, а са покренутим студијама заштите, износи 10,54 процента. Простор наше земље настањује више од 4.200 биљних врста.