Сунђери, шкољке, ракови... Шта све Србија има, а налази се у упозоравајућим Црвеним књигама

У организацији Завода за заштиту природе Србије и Биолошког факултетa Универзитета у Београду одржана је промоција монографија: Црвена књига фауне Србије V-Рибе и Црвена књига фауне Србије VI - Акватични бескичмењаци, у Библиотеци града Београда.

Промоцији је присуствовало преко 150 учесника, а у име изадавача поздравне речи одржали су проф. др Љубиша Станисављевић, декан Биолошког факултета, Бранка Вујовић, извршни дирекртор Завода за заштиту природе Србије и др Драгица Станковић, директор Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду.

Садржај и ауторе књиге представили су проф. др Јасмина Крпо Ћетковић и проф. др Александар Хегедиш уредници Црвене књиге фауне Србије V – Рибе, и проф. др Ивана Живић уредница Црвене књиге фауне Србије VI – Акватични бескичмењаци. О значају књига говорила је рецнзенткиња проф. др Љиљана Томовић.

Црвене књиге су најзначајније публикације у области заштите природе, будући да на научној основи и уз примену методологије утврђене од стране Међународне уније за заштиту природе – IUCN, представљају резултате прикупљања и анализе података, процену и  оцену угрожености популација дивљих врста биљака и животиња.

Поред оцене угрожености, бројности и дистрибуције популација, ове књиге садрже и смернице и методе за рад на побољшању статуса ових врста, тј. спречавању ризика од њиховог нестајања.

Израда националних црвених књига спада у стандарде савремене заштите природе.

Црвена књига фауне Србије V – Рибе резултат је вишегодишњих теренских  и кабинетских истраживања 15 веома компетентних ихтиолога из неколико различитих институција у Србији.

Ова књига приказује вредне податке о распрострањености слатководних врста риба у Србији, као и процену њиховог статуса угрожености базирану на великом броју прикупљених података.

Осим информација о диверзитету фауне риба у Србији, и процене статуса угрожености врста, станишта риба код нас, описани су и фактори угрожавања и мере заштите.

Посебни део обухвата преглед угрожених врста риба у фауни Србије, у коме је за 51 врсту риба дато важеће научно име, таксономски статус, преглед основних одлика (глобално и локално распрострањење, опис врсте, популационе карактеристике, екологија врсте, станиште, риболовни значај).

Књига је писана двојезично, на српском и енглеском језику, и богато је илустрована картографским приказима и фотографијама.

Аутори су др Александар Бајић, мр Саша Бранковић, др Горчин Цвијановић, мср Ласло Галамбош, др Александар Хегедиш, др Милица Јаћимовић, др Јасмина Крпо-Ћетковић, др Саша Марић, др Бранко Миљановић, др Душан Николић, др Ненад Секулић, др Стефан Скорић, др Марија Смедеревац-Лалић, др Срђан Суботић, др Жељка Вишњић-Јефтић.

Уредници су проф. др Александар Хегедиш и проф. др Јасмина-Крпо Ћетковић.

Издавачи су: Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Србије, Институт за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду.

Црвена књига фауне Србије VI – Акватични бескичмењаци – свеобухватно је синтетичко дело из области очувања диверзитета фауне акватичних бескичмењака Србије. Дело је резултат великог заједничког напора хидробиолога са циљем очувања разноврсне фауне различитих водених група бескичмењака и заштите њихових станишта.

Публикација садржи преглед ранијих истраживања, општи преглед разноврсности слатководних екосистема, али разматра и номенклатуру, таксономију и методологију оцене нивоа угрожености акватичних бескичмењака. Посебност ове Црвене књиге је што се бави проблемима угрожености еколошки дефинисане групе – акватични бескичмењаци, а не појединачним таксономским групама.

У Црвеној књизи акватичних бескичмењака описано је 100 врста, од тог броја,узимајући у обзир само 4 најугроженије категорије према IUCN критеријумима, 87 врста у Србији има статус угрожених врста.

Ларве и адулти водених инсеката (39 врста) и слатководни ракови (32 врсте) су најугроженији, а поред њих угрожено је и 7 пужева, две шкољке, три сунђера, три олигохета и једна медицинска пијавица. Књига је писана двојезично, на српском и енглеском језику, и богато илустрована картографским приказима, фотографијама и цртежима.

Аутори су др Ивана Живић, др Катарина Стојановић, др Зоран Марковић, Милош Јовић, др Миленка Божанић, др Драгана Миличић, др Вања Марковић, др Александар Ћетковић, Вукашин Гојашина, др Ана Петровић, др Симона Ђуретановић, др Бранко Миљановић, др Тамара Јурца, др Јелена Томовић, др Катарина Зорић, др Стефан Анђус, др Ана Атанацковић, др Борис Новаковић, др Матија Петковић. Уредница је проф. др Ивана Живић

Издавачи: Биолошки факултет -Универзитет у Београду, Завод за заштиту природе Србије.

Црвене књигесу врста полазне основе за активности које могу да се предузму у циљу заштите станишта и угрожених врста.