петак, 29.08.2025, 08:49 -> 09:05
Извор: РТС, Guardian
Колапс атлантске циркулације више није „мало вероватан“ сценарио, преломна тачка могућа у наредних 20 година
Колапс кључне северноатланске струје више се не може сматрати догађајем мале вероватноће, што драстично смањење емисија фосилних горива чини још хитнијим како би се избегле катастрофалне последице.
Атлантска меридионална преокретна циркулација (Atlantic meridional overturning circulation – AMOC) представља велики део глобалног климатског система. Она доноси сунцем загрејану тропску воду у Европу и Арктик, где се хлади и тоне, формирајући дубоку повратну струју. Већ је било познато да је AMOC на свом најслабијем нивоу у последњих 1.600 година као последица климатске кризе.
Климатски модели су недавно указивали да је колапс пре 2100. године мало вероватан, али нова анализа испитивала је моделе који су рачунали даљи период – до 2300. и 2500. године. Они показују да ће се преломна тачка, која чини неизбежним гашење AMOC-а, вероватно достићи у наредних неколико деценија, али да сам колапс можда неће наступити све до 50 до 100 година касније.
Истраживање је показало да, ако емисије угљеника наставе да расту, у 70 одсто моделa долази до колапса, док је при средњем нивоу емисија колапс наступио у 37 одсто модела. Чак и у сценарију ниских будућих емисија, гашење AMOC-а десило се у 25 одсто модела.
Научници су већ раније упозоравали да се колапс AMOC-а мора избећи „по сваку цену“. То би померило тропски појас падавина, од којег милиони људи зависе за производњу хране, увело западну Европу у екстремно хладне зиме и летње суше и допринело за 50 центиметара растућем нивоу мора.
„Нови резултати су прилично шокантни, јер сам раније говорио да је шанса да AMOC колабира услед глобалног загревања мања од 10 одсто. Сада, чак и у сценарију ниских емисија, уз поштовање Париског споразума, изгледа да је та шанса више око 25 одсто“, рекао је професор Штефан Рамсторф из Потсдамског института за истраживање утицаја климе у Немачкој, који је био део истраживачког тима.
„Ове бројке нису сасвим извесне, али говоримо о процени ризика, где би чак и 10 одсто вероватноће за колапс AMOC-а било превише. Открили смо да ће преломна тачка, након које гашење постаје неизбежно, вероватно бити достигнута у наредних 10 до 20 година. То је такође прилично шокантан налаз и разлог зашто морамо веома брзо да делујемо у смањењу емисија“, објашњава Рамсторф.
AMOC се већ урушавао
Научници су већ 2021. уочили знаке упозорења на приближавање преломне тачке и знају да се AMOC у прошлости Земље већ урушавао.
„Посматрања у дубоком [северном Атлантику] већ показују силазни тренд у последњих пет до десет година, што је у складу са пројекцијама модела. Чак и у неким сценаријима средњих и ниских емисија, AMOC драстично успорава до 2100. године и потпуно престаје након тога. То показује да је ризик од гашења озбиљнији него што многи мисле“, рекао је проф. Сибрен Дријфхаут из Краљевског холандског метеоролошког института, који је такође био део тима.
Студија, објављена у часопису Environmental Research Letters, анализирала је стандардне моделе које користи Међувладин панел за климатске промене (IPCC). Научнике је посебно забринуло то што у многим моделима преломна тачка достигнута у наредних једну до две деценије, након чега AMOC постаје неизбежно угашен услед самопојачавајуће повратне спреге.
Температуре ваздуха у Арктику брзо расту због климатске кризе, што значи да се океан тамо спорије хлади. Топлија вода је мање густa и стога спорије тоне у дубине.
То успоравање омогућава да се више падавина акумулира у сланим површинским водама, чинећи их још мање густим и додатно успоравајући тонулост, формирајући повратну спрегу. Једна друга нова студија, користећи другачији приступ, такође је показала да ће преломна тачка вероватно бити достигнута око средине овог века.
Коментари