Осетите, сазнајте, чувајте... изложба „Додир природе“ нам приближава угрожене животиње Србије

Знање о дивљим животињским врстама и њиховом значају за екосистем чији смо и сами део је неопходно да би се оне заштитиле и сачувале.

„Изложба има за циљ да едукује публику о заштићеним животињским врстама у Србији. Имамо интерктивну веб-апликацију и можете се упознати које врсте су у Србији заштићене и проверити своје знање о тим заштићеним врстама, тако да можете сазнати неке занимљивости о одређеној врсти", рекла је Јелена Ковачевић, коауторка изложбе Додир природе.

На изложби се могу видети снимци истраживача чуваре природе забележени на терену. У Србији је под заштитом и строгом заштитом око 2.600 биљних и животињских врста.

„Мере заштите природе пре свега се односе на забрану активности у подручјима где живе ретке и угрожене врсте. Најјачи режим заштите јесте први режим где су апсолутно забрањене било какве човекове активности, и то су нама станишта најређих и најугроженијих врста. У свету фауне има јако пуно угрожених врста из реда птица, можемо издвојити белоглавог супа, сурог орла, ту су и све врсте соколова, сове су нам такође угрожене врсте", изјавила је Наташа Панић из Одсека за образовну и издавачку делатност Завода за заштиту природе Србије.

Птице грабљивице су посебно угрожене, а у њихову заштиту су, поред 60 стручних сарадника Завода за заштиту природе, укључене и еколошке организације. Сокобањско еколошко друштво помогло је стручњацима Завода да сапасу младунче сурог орла, тако што су поставили камере и снимали гнездо.

„Почеле су да нам стижу прве фотографије и видео-клипови са гнезда и то нам је омогућило да се уверимо да је све у реду, да уочимо и препознамо активности које би могле угрозити птића. Већ прве фотографије које смо добили показале су нам да младунче Лола има добре родитеље који брину о њему и хране га. Стварање  дивног албума породице орлова искористили смо кроз доступну литературу и комуникацију са стручњацима из ЗЗПС, и да научимо пуно тога о овој драгоценој врсти. Сури орао је грабљивица на врху ланца исхране која одржава еколошку равнотежу", испричао је Владан Димитријевић из Сокобањског еколошког друштва.

„Праћење птица је веома узбудљив посао, помаже нам да разумемо дневне ноћне и сезонске активности птица и научимо много тога о њима и њиховој екологији. То нам је један од највреднијих алата за прикупљање података неопходних за суштинску заштиту врста и разумевање свих опасности по њу", објашњава Иван Меденица, орнитолог Завода за заштиту природе Србије.

Србија је 39. од 40 европских држава по површини заштићених подручја природе. У Европској унији, просек је 25%, а у Србији је 8,62 одсто територије под заштитом, односно нешто више од 700 хиљада хектара.

На отварању Изложбе, коју заинтересовани могу посетити до 29. јуна, говорили су управник Галерије Зоран Љ. Петровић и др Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одрживи развој.

Теренске активности Завода у циљу научних истраживања, мониторнига, документовања и извештавања, спроводе се, пре свега, за потребе израде Студија заштите које су основ валоризације природних вредности подручја и покретања поступка заштите. Резултати истраживања даље се примењују и објављују кроз научне радове и образовно-издавачку делатност.

Циљ изложбене поставке у Галерији САНУ,  је промовисање знања о дивљим животињским врстама наше земље и њиховом значају за екосистем чији смо и сами део. У Заводу наводе да верују да превазилажењем предрасуда и страха од неукротиве дивљине, која је за човека урбане средине понекад далека и претећа, могу подстаћи и пробудити потребу за њеним очувањем.

„Овом поставком, такође, желели смо да прикажемо и истакнемо значај и улогу стручних сарадника Завода који су наши истраживачи и чувари природе, и да им се захвалимо на посвећеном раду на очувању животињских врста и њихових станишта", наводе у Заводу и поручују: „Живот буја и унапређује своје потенцијале удруживањем снага. Природа је пружила услове нашег постојања. Сада је природи неопходна наша подршка".

Србија као Европа у малом

Србија је по разноврсности биодиверзитета богата земља, На простору који заузима свега 0,82% европског континента, живи 18,6% васкуларне европске флоре. У фауни кичмењака предњаче птице, са заступљеношћу од 68% птица Европе. A присутно је и 12% бескичмењака; 18,74% фауне риба ;23,16% водоземаца;13,59% гмизаваца и 46% копнене фауне сисара.

Велики број различитих типова станишта, од барских и мочварних, преко преосталих степа, пешчара и континенталних слатина, до очуваних шумских заједница прашумског карактера у кањонима и клисурама дивљих река и планинских и високопланинских области, омогућили су присуство разноврсног биљног и животињског света. Управо ова разноврсност омогућила је да по природним карактеристикама Србија буде Европа у малом, са екосистемима од субмедитеранског до субарктичког типа.

Најочуванији и најзначајнији делови природе проглашени су за заштићена подручја и тренутно чине 8,62% територије Србије.

Основне тенденције и правци заштите природе и животне средине су очување ресурса (земља, вода, ваздух и шума), као и очување врста и станишта кроз јачања еколошке мреже Србије и успостављање европске еколошке мреже Натура 2000.

УСрбији су под заштитом 2.633 дивље врсте биљака, животиња и гљива. Завод за заштиту природе Србије, у сарадњи са стручним и научним организацијама, учествује у активностима праћења и мониторинга за већи број заштићених врста као што су: звери, птице водених станишта, папкари, рибе и др. Мониторинг врста врши се у циљу прикупљања нових података о дистрибуцији и бројности њихових популација на територији наше земље, и прописивања одговарајућих мера очувања и повећања бројности јединки и њихових станишта у дужем временском периоду.

Очувању биодиверзитета доприносе и активности Завода на збрињавању залуталих и повређених представника фауне. Током 2023. године укупно је збринуто 68 јединки птица. у оквиру 21 врсте и једна јединка сисара у организацији стручних сарадника Завода у Београду и Нишу

Заштита животињског света у Републици Србији представља само један ниво и један аспект у сложеном систему заштите животне средине. Општи друштвени консензус о потреби заштите и очувања животне средине и живог света као њене неодвојиве компоненте пре свега има своје законодавно и институционално упориште у Уставу Републике Србије, којим се утврђује право грађана на здраву животну средину, као и дужност грађана да штите и унапређују животну средину у складу са законом.